Добри писци живе и после живота
Низ културних дешавања и књижевних вечери настављен је у просторијама
„Српског венца”, представљањем књиге Давида Кецмана Дака „Тајанством
минули”, која обухвата есеје и критичке осврте о прози Драгомира Дујмова,
будимпештанског писца, песника, прозаисте.
Књижевно вече је отворио и присутне у име Српског културног центра „Српски венац”
поздравио Митар Мирко Кркељић, изражавајући задовољство због попуњених места у
публици, а са жељом да присутни послушају излагање о стваралаштву књижевника
Драгомира Дујмова. Он је, према речима Кркељића, својеврсни мост између
Будимпеште и Србије.
Уводничар је подсетио присутне да су већ више пута видели овај тандем на нашим
културним сценама – тај мост између Будимпеште и Сомбора и њихов вишедеценијски
велики рад и пријатељство – и прочитао кратак осврт Давида Kецмана на стваралаштво
Драгомира Дујмова.
Након Кркељића, реч је преузео Давид Кецман и на самом почетку свог излагања
покушао да објасни присутнима симболику назива „Српски венац”.
– Венац је круг, а ово је цветни круг. Круг је, иначе, симбол вечности – нема почетак, а
нема ни крај. Круг је коло, наше српско коло, заштићено као светска баштина, као
фолклорна игра. Круг је и сунце, додао је Кецман, а затим се осврнуо на настанак
књиге „Тајанством минули” и почетак писања:
– Ја сам ову књигу стварао 30 година, а почео сам онда кад још нисам ни познавао
Драгомира Дујмова, са људима које сам сретао у Баји, када смо откривали споменик
српским великанима, тамо у простору Николајевске цркве. И, књигу сам писао 30
година.
Кецман је изразио захвалност и задовољство што се опет налази у, њему тако драгој,
Пешти, међу драгим људима, на драгом месту. Посматрајући публику, приметио је да у
публици не види нека њему драга лица, али му је било и посебно драго што је у сали
била присутна већина младих људи, који, како каже, имају „бистар поглед”, радознали
су и лепо примају ову књижевну реч.
– Ја сам се трудио да овом књигом надмашим себе пређашњег. Значи, упоређујем се са
оним што сам до тада био, а не са другима. Никад не објављујем књигу, ако постоји
нешто слично. То мора бити књига какву нисам могао да прочитам, док је нисам
написао. И она збиља мора бити откровење у тој жанровске области, и њоме ће сам
аутор бити изненађен. Ово није књига у нечију част, нити да се некоме додворим. Ово
је књига, које се најпре ја нећу застидети, којом ћу се моћи поносити.
Кецман се овом приликом захвалио и Зорану Меселџији, који се побринуо да књига
овако изгледа.
Причао је Кецман и о томе зашто се књига зове „Тајанством минули“ и о сопственим
двоумљењима приликом давања наслова текстовима или књигама које пише. Сматра
да је најлепши и најбољи наслов књиге и новинског текста, ако је то само једна реч.
Такође је приметио како се данас пишу читаве простопроширене, или чак сложене
реченице у наслову.
Акценат је ставио на значај очувања језика, као и на своју забринутост због чињенице
да је преко 1000 уведених енглеских речи потпуно избрисало српске речи.
Да је ово књижевно вече било помало нестандардно и необично, показује и то, што је у
једном тренутку Кецман запевао: „Саградићу шајку од сувога кедра, катарку ћу од
шимшира, а свилена једра…” У певању му се, на одушевљење присутних, придружио и
Дујмов.
– А ви, децо, када видите професора Дујмова да иде двориштем замишљен, као да му
није добро, немојте мислити да је сам, јер није! Он је пренасељен. Пуна му је глава.
Давид Kецман је у наставку говорио о значају стваралаштва Драгомира Дујмова, о
његовим историографским романима, који ће на неки начин надокнадити оно што
историчари нису знали, или, пак, нису смели да напишу, јер опште је познато да
историју пишу победници. Објаснио је и то како многи историчари траже такозвану
дистанцу, одступницу. Нека прође, нека се смири тло, да се мало гледа објективније.
Многи од њих су се плашили својих открића, бринули за сопствене животе и из тог
разлога су неке ствари и догађаји остали неоткривени. Кецман је подсетио да Драгомир
Дујмов већ 30 година објављује књиге.
– Можда ће неко од вас да узме за матурску тему романе или приче Драгомира
Дујмова. Ако то урадите, сигуран сам да ћете у корицама ове књиге, о којој вечерас
причамо, пронаћи понешто о свим његовим делима, што ће вам користити. Могу вам
рећи да је Драгомир Дујмов писац о коме не пишем само ја, него пишу и други, али
сигурно је писац о коме се последњих 20 година највише пише у Србији. Не само у
Србији, него у Републици Српској – наставио је гост.
Драгомир Дујмов је током вечери читао своје приче о сновима, а Давид Кецман је
рекао да се ове приче слободно могу објавити као засебне, аутономне целине, које
делују као потпуно независне приче од свега другога у његовој прози.
На крају вечери, сви заинтересовани су имали прилику да добију примерак Кецманове
књиге, са посветом.
Митар Кркељић се захвалио учесницима вечери и у име „Српског венца” и честитао
Драгомиру Дујмову рођендан, који је био пар дана пре ове књижевне вечери.
МОСТ ИЗМЕЂУ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ
Давид Кецман Дако је рекао да је Драгомир Дујмов, као књижевник, мост између
времена прошлог и оног будућег.
„Шта је главни стуб између једне и друге обале? И једна и друга обала су веома, веома
далеко једна од друге. Драгомир у причама и романима говори о ономе што је пре
свега везано за један простор, за људе у том простору, за догађања из далеке
прошлости, која су непозната данас, а он проналази документа, пише о томе, осветљава
их. Ми сазнајемо нешто што има значење беле мрље у српској историји. Драгомир од
тога ствара своју причу, реконструише догађаје и оно што је из разних разлога остало
непознаница“, истакао је гост из Сомбора.
