Прва манифестација, коју је у сарадњи са Српским позориштем у Мађарској организовао Културни и медијски центар „Српски венац“ у 2021. години, била је промоција Српског календара 2021, одржана 8. јануара. Издавач календара је Самоуправа Срба у Мађарској, а суорганизатори су били Српски институт и Српска самоуправа у Будимпешти. На промоцији су учествовали чланови уредништва Календара Миленко Радић, новинар и уредник српске емисије Мађарског радија, Борилав Рус, средњошколски професор и аташе за културу у пензији, такође председник будимпештанске Српске самоуправе и Пера Ластић, директор Српског института. Поред чланова уредништва, промоцији је просуствовао и Игор Рус, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, као представник издавача. Програм је водио Бранимир Ђорђев, члан Српског позоришта у Мађарској.
Промоција је почела излагањем Пере Ластића о обновљеној концепцији Календара. По његови речима уредништво је желело да се Календар обнови, да буде садржајнији, свестранији, прегледнији и доступнији широј публици и разним генерацијама. Све слике у Календару су у колору, а такође има педесетак страница више него раније. Уредништво се вратило основној концепцији прављења народних календара из XIX века, користећи културно-просветни приступ. Ластић је затим говорио о садржају овогодишњег Календара: „Поред традиционалног црквеног дела, доста простора смо дали натписима о традициналној култури, етнологији, историји, пре свега културној историји, како у Мађарској, тако и свесрпској историји и збивањима у прошлости. Ту је и хроника протекле године, која је најпопуларнији део Календара у нашој заједници. Посебно желимо да истакнемо забавни део, који је разрађен и обогаћен. Такође је место нашао део за млађе нараштаје који се бави школом. Садржајну окосницу каландара чини времеплов, већина текстова је посвећена разним јубилејима, годишњицама из српске културе и историје“. Уредништво се потрудило да укључи што већи број аутора. Пера Ластић се посебно захвалио издавачима, који су дали много слободе у уређивачком раду, што је довело до остварења и издавања једног календара са богатим садржајем. Миленко Радић, шеф уредништва говорио је о организацији и току уређивања, о остварењу жељене концепције, о предностима и потешкоћама тимског рада. Нагласио је да Календар има више од 35 аутора, не само из Мађарске, него и из Србије, Румуније и Хрватске и да је рад на скупљању материјала почео још почетком прошле године. „Велики део посла је почео да се одвија у јуну месецу, када је концепција била готова, када смо смишљали теме и од аутора тражили да своје стручне текстове доставе благовремено на лекторисање у Београд, Јасмини Станковић. У ходу се много тога мењало, чланови уредништва су били у свакодневној вези. Може се рећи да се тек у последњих месец дана пред штампање видео коначан садржај Календара. Рад је био велики изазов и морам да нагласим, тимски“, рекао је Радић. Игор Рус је говорио о финансијском изазову стварања Календара, с обзиром на годину пандемије. „Ово јесте био озбиљан задатак. Првенствено бих желео да се захвалим спонзорима који су дали финансијка средства за издавање Српског календара 2021. То су Српске самоуправе: у Будимпешти, месне самоуправе IX, XIX, XIV, X, VIII и IV кварта, као и СС у Будаершу. Ове организације су укупно дале око 1.200.000 фт. Један део буџета оствариће се продајом примерака, а показала се потреба за другим издањем од сто примерака, јер је у Мађарској, без Будимпеште, врло брзо продато више од 500 примерака, од одштампаних 700. Самоуправа Срба у Мађарској сваке године за календар издваја близу милион форинти“, рекао је Рус. Нагласио је да Фондација „Бетлен Габор“ прошле године није дала финансијску подршку, док је овај пројекат добио око 600.000 фт из матице, преко конкурса. Укупан буџет је био три милиона форинти. Игор Рус је искористио прилику да се захвали Српком институту и „Српском венцу“ за њихов допринос за израду Календара. У даљем програму било је речи о садржају календара. Миленко Радић је говорио о црквено-верском делу, једанном од најважнијих делова Календара. „Оно што је новина и што освежава Календар јесу фотографије наших храмова, које су рађене у сарадњи са Културним и медијским центром „Српски венац“, а снимљене су дроном, из птичје перспективе. Ради се о дванаест фотографија“, рекао је Радић. Посебно се захвалио епископу Лукијану на његовом опроштајном тексту са блаженопочившим патријархом Српске православне цркве Иринеју. На почетној страници Каландара налази се велелепна црква Грачаница, која ове године обележава 700 година свог постојања. Постоји и прогодан текст историчара и туристичког водича Зорана Илића, који је у текст уплео и књижевна остварења Десанке Максимовић и Милана Ракића. Део песме „Грачаница“, Десанке Максимовић изговорио је драмски глумац Јосо Маторић. О делима и ствараоцима из наше историје књижевности, писана перима књижевника из Мађарске, као и перима савремених српских књижевника из нашег окружења говорио је Борислав Рус, који је био задужен за књижевну рубрику. У овогодишњем календару ова тематика је заступљена више него раније. „У календару смо обележили неколико важних годишњица, објавили смо делове текстова наших књижевника из Мађарске и окружења и представили нова издања наших аутора“, рекао је Борислав Рус. Нагласио је да је у XIX веку ови простори били стециште српске културе. Тако се 2020. године обележила 200. годишњица издавања познате поеме „Харфа шишатовачка“, Лукијана Мушицког, изузетно значајне личности у српској књижевности, српског барда, кнеза, песника и епископа. Био је реформатор, присталица Вукове реформе језика и заложио се за развој српског језика. Одломак из „Харфе шишатовачке“ говорио је драмски глумац Милан Рус. У Календару је обележена и стогодишњица од настанка поеме „Стражилово“ Милоша Црњанског, књижевника који је рођен у Мађарској, у Чонграду, иначе аутор чувене трилогије „Сеобе“. Он је песник који лута и тражи себе у овом свету. Поема „Стражилово“ је настала после Првог светског на просторима данашње Италије. Делове поеме изговорио је драмски глумац Александар Дунић, члан београдског Позоришта на Теразијама и стални сарадник Српског позоришта у Мађарској.
