Концерт Крунослава Киће Агатића у „Српском венцу“ Недељно вече, 18. октобар, 2020. године у Културном и медијском центру „Српски венац“ обележио је незабораван догађај, уједно и први јавни програм ове институције. У питању је целовечерњи концерт Крунослава Киће Агатића под називом „Са хармоником по Балкану уз чашу вина“. У новим просторијама „Српског венца“ окупило се тридесетак гледалаца. На жалост, број присутних је био ограничен због епидемиолошког стања. Директорка Културног и медијског центра, Зорица Јурковић Ембер, поздравила је госте и уметнка, са којим је „Српски венац“ још пролетос имао успешан заједнички пројекат, Весело вече уживо, са жељама слушалаца. У пријатној атмосфери, уз светлост свећа, чашу вина и укусан домаћи ловрански сир, Кића је повео госте на пропутовање по Балкану, желећи да покаже популарност хармонике и њену лепоту, углавном песмама које се играју. Поред виртуозно одсвираних песама, његово путовање је пратила и интересантна, едукативна и духовита конферанса. Кренуо је из Румуније, преко Бугарске, коју је преставио нумером старог бугарског хармоникаша Бориса Карлова. Прво на његов начин од пре шездесет година, а после на свој, Кићин начин, да би показао како се у неколико деценија музика развила. Из Бугарске је отишао у Грчку, где се хармоника користи углавном на континенталном делу, који је географски близу Македоније, па се и у музици види велика сличност. Наставио је македонским песмама са карактеристичним непарним ритмовима, 7/8, 9/8 и 11/8, исто као и код Бугара. Следеће одредиште је била Босна, у којој се хармоника највише чује у извођењу популарних старих севдалинки, песмама о љубави, чежњи и љубавном јаду. Из Босне је отишао у Далмацију, где се хармоника ретко користи, мада је омиљени инструмент морнара. У Далмацији се више користи тамбура или људски глас у мушким хоровима – популарне клапе. У песмама из овог краја назире се италијански утицај, који се повећава како се иде према северу, према Истри. Прво смо чули неколико варошких плесова, а после пар далматинских сеоских песама. После мора повео нас је на север до Словеније, где се осећа велики утицај Аустрије. Доминирају валцери и полке. Из Словеније се спустио у Славонију. Тамо се хармоника уопште није користила, међутим, у новије време све се више виђа као пратећи инструмент у тамбурашким оркестрима. Из Славоније, скелом смо прешли Дунав у Бачку, где живе, свирају и певају Буњевци. Затим смо, опет скелом прешли Тису и стигли у Банат. У Банату има много игара у којима се момци међусобно такмиче ко је бољи. После Баната, поново смо прешли Дунав и нашли се у Централној Србији, Шумадији. Овде је хармоника доминантан и најпопуларнији инструмент. Музика је богата украсима, које није нимало лако лепо и прецизно одсвирати. Преко Јужне Србије, Кића нас је затим одвео на Косово, па у источну Србију. „Увежбавајући влашку музику, увидео сам да има много сличности са рокенролом и то ћу вам сада и показати“, изненадио нас је Кића на крају свог путовања и програма. За сам крај је оставио песму „Јесење лишће“, која је у оригиналу француска, али је преведена на српски. Био је награђен великим аплаузом одушевљених гледалаца. Зорица Јурковић Ембер била је веома задовољна успехом концерта. „Вечерашња реакција публике дала нам је велики подстицај и ентузијазам за наредне програме које „Српски венац“ има у плану“, изјавила је за наш лист.
Пројектом „Са хармоником по балкану“ Крунослав Кића Агатић је аплицирао на конкурс који је расписало Министарство за људске ресурсе, за уметнике, који у време првог налета вируса корона, нису имали посла и прихода, да би им омогућили наступе и приходе. Услови нису дозвољавали оркестарско извођење, тако да је Агатић сам са својом хармоником осмислио програм и победио на конкурсу. Добио је средства за пет извођења, која је он већ одавно премашио. Сада већ самостално одржава концерте, чија се популарност прочула, тако да добија позиве из разних делова Мађарске.
