Промовисана нова књига Драгана Јаковљевића
Путовање кроз приче о обичним људима и необичним судбинама
Будимпештанска промоција књиге прича „Музичка кутија“ одржана је у
просторијама Културног и медијског центра „Српски венац“, који је и издавач
овог дела. За књижевно истанчану и језички префињену нит писања Драгана
Јаковљевића било је много заинтересованих, који нису присуствовали класичној
књижевној вечери, већ својеврсном путовању кроз његове приче.
Промоција књиге „Музичка кутија“ била је осмишљена као вече музике и
надахнутог читања прича, док се у позадини чула тема Шостаковича из музичке кутије,
како би употпунила доживљај и учинила вече аутентичним. И сам програм почео је
нестандардно: у просторији су се прво зачули звуци из музичке кутије, да би убрзо
ученик Димитрије Петровић прочитао причу „Музичка кутија“, по којој је збирка и
добила име.
Кроз разговор са Драганом Јаковљевићем, публика је стекла утисак да је ова књига
по много чему другачија од његових досадашњих издања. Аутор наизглед обичне
животне приче својих јунака предстаља на необичне начине. Ликови су сасвим обични
људи, који живе животе блиске нашим, али се неочекивано сви нађу у крајње
необичним ситуацијама, затечени њима. Успут сами уче и покушавају да реше своје
проблематичне ситуације, а у тај процес готово неприметно бива увучен и читалац,
вођен вештом руком приповедача.
Присутни су од аутора сазнали да су такве необичности, у овој књижевној форми,
за овог писца нове, јер се до сада бавио другим књижевним формама, док се кратких
прича клонио.
– Оне се сматрају најтежом књижевном формом, али сам осетио потребу да јој се
посветиом у последње две године, па сам неке приче најпре објавио на интернету, како
бих сазнао како их читаоци виде. Пошто сам добио позитивне и охрабрујуће
коментаре, одлучио сам да двадесетак прича објединим у књигу и рукопис понудим
„Српском венцу“. Захвалан сам директорки Културног и медијског центра Зорици
Јурковић, која је са одушевљењем прихватила моју и деју и од почетка је подржавала –
рекао је Јаковљевић.
Он је додао да, када је реч о необичним ситуацијама у књизи, неке приче носе дозу
иреалног, али не све. Прича „Музичка кутија“ је, према речима аутора атипична, јер
носи и дозу лирског у себи, јер је везана за једно његово емотивно искуство.
Док чита ове приче и упознаје се са ликовима, читалац стиче утисак да је реч о
људима из његовог комшилука. Међутим, судећи по психолошким профилима тих
ликова и њиховим карактерима, не можемо се отети утиску да је аутор склон да дуго
посматра људе и анализира њихова понашања, што је он сам у разговору и потврдио.
На запажање Драгане Меселџије да у причама има много психолошких момената,
сам аутор каже да воли да посматра и анализира људе, поготово начине њихове
невербалне комуникације. Према његовим речима, покрети и мимика могу да кажу
више него хиљаду речи, и зато му је управо таква комуникација честа инспирација.
Драган Јаковљевић је објаснио да је његово писање иснпирисано стварним
животним ситуацијама и људима из његовог окружења. Међутим, на ту стварност се
увек надовеже и пишчева фикција, па у својим причама спаја наизглед неспојиво и
тиме ситуације о којима приповеда чини још необичнијим.
Јаковљевићеве приче су и поучне, јер читаоца покрећу на размишљање о систему
вредности и сопственим приоритетима. Једна од тема вечери била и емпатија међу
људима, која се у данашње време у великој мери изгубила. Управо из тог разлога, овој
страни наше личности писац у својим причама и те како посвећује пажњу, пошто
сматра да је недостатак емпатије друштвени, а не само индивидуални проблем.
Можда баш из тог разлога, Јаковљевићеве приче одишу хуманошћу. Он из такве,
хумане перцепције посматра своје јунаке и њихова окружења, па сваки носи неку
мудру поруку, у нади да ће њоме овај свет учинити бар мало бољим.
Јунак приче „Андалузија“, из које су током промоције прочитани поједини
одломци, упућује мудре, критички интониране поруке овој и будућим генерацијама, у
којима нам скреће пажњу да премало пажње и подршке пружамо људима који пишу.
Штавише, ствараоци једине вредности која је вечна, а то је писана реч, често бивају
намерно непримећени, занемарени па и прогоњени.
Јаковљевићеве приче се углавном завршавају онако како читалац не очекује. Аутор
каже да ни он, као ни и већина његових колега по перу, понекад не зна унапред како ће
се прича коју пише завршити, јер се радња током самог писања грана у више праваца и
ликови често добију другачије каректеристике од оних које им је на почетку наменио.
Питања из публике су те вечери била бројна, па је ово књижевно дружење, на
видно задовољство и слушалаца и учесника, потрајало нешто дуже него што је било
предвиђено.
КОЛАЖ МУЗИКЕ И ЛЕПЕ ПИСАНЕ РЕЧИ
Одломке из књиге су током промоције читали ученици Српске гимназије „Никола
Тесла“, Тијана Мајданџић и Димитрије Петровић, на виолини је свирао Реља
Малетковић, а на клавиру Мила Симић. За техничку подршку и пријатну музику, која
се могла чути током програма, побринуо се Зоран Меселџија, који је књигу „Музичка
кутија“ технички припремио за штампу.
ПРВО САМОСТАЛНО ИЗДАЊЕ „СРПСКОГ ВЕНЦА“
У име организатора, КМЦ-а „Српски венац“, који је као издавач заслужан за
објављивање Јаковљевићеве књиге, директорка Зорица Јурковић поздравила је
присутне, као и учеснике ове посебне вечери. Домаћин програма била је Драгана
Меселџија, уметнички критичар и песникиња, која је током вечери у више наврата
говорила о књизи „Музичка кутија“ и разговарала са аутором. Подсетила је да др
Драган Јаковљевић књижевник, новинар и главни уредник „Српских недељних
новина“ и да иза себе има 14 објављених књига различитих жанрова. У Будимпешти
живи и ствара већ 27 година, а његова дела су превођена на више језика. Члан је
Удржења књижевника Србије и Војводине и добитник низа значајних књижевних и
друштвених признања, рекла је Драгана Меселџија.
