Вести

Промоција књиге Ане Атанасковић – „Моја љубав Никола Тесла“

Dátum: 2022 24 новембра. четвртак

Гостовање ауторке „Лагуниног“ издања
„Моја љубав Никола Тесла“
У просторијама Културног и медијског центра „Српски венац“ уприличена је
промоција књиге „Моја љубав Никола Тесла“, ауторке Ане Атанасковић, која
нам открива занимљиву причу о жени заљубљеној у великог научника.
Поздравну реч је у име организатора упутио Митар Кркељић, представивши ауторку
романа Ану Атанасковић и Андреу Шупут, лекторку на Смеру за српски језик и
књижевност Универзитета ЕЛТЕ, која је те вечери била у улози модератора.
Интересовање и открића истраживача за живот и дело Николе Тесле увек наилазе на
велики одзив публике, па је тако било и овога пута. Међу посетиоцима су се налазили
и васпитачи и ученици Српске гиманзије из Будимпеште, која већ одавно носи у свом
називу име славног научника.
Кркељић је нагласио да је Никола Тесла један од оних људи око којих се сви Срби
слажу, ма где на свету живели, и воле га. Тесла је био повезан са српском заједницом у
Мађарској, посебно са породицом Мандић из Помаза, код које је и гостовао неколико
пута током свог живота.
Роман о Тесли је ауторка посветила своме оцу, који је, свакако, заслужан за идеју и
настанак књиге, а ово дело је била прилика да публика упозна Николу Теслу и из неког
потпуно другачијег, приватног угла. Како је и сама ауторка рекла, роман је први пут
објављен 2013. године, а о томе колико је и даље актуелан, говори и то што је сада
изашло из штампе његово друго издање објављено у Лагуни.
Ова романсирана биографија, написана је у виду дневничких записа Кетрин Мекмехон
Џонсон, која је била стварна личност и до своје смрти волела Николу Теслу.
Ауторкина идеја је била да кроз овај роман читаоцима представи једног потпуно новог
Теслу, у односу на оног на кога смо ми навикли, као и једно друштво – Њујорк у
периоду преласка из 19. у 20. век.
Причала је Атанасковићева о настанку романа, о периоду истраживачког рада, који је
пре почетка писања трајао 4-5 година, па након тога о периоду истраживања у музеју
Никола Тесла у Београду, читању разних биографија, историјату Њујорка из тог
времена, боравку у Америци, како би и тамо истраживала и дошла до аутентичних
информација и података. Између осталог, посетила је и Универзитет Делавер, у којем
постоји заоставштина Кетрининог супруга, Роберта Андервуда Џонсона, некадашњег
амбасадора у Риму и песника. Тамо такође постоје и писма које је писала Кетрин,
документација о њиховом породичниом животу, разгледнице и књиге које су
поседовали.
Осим што је била у додиру са споменутим писмима, ауторка је прочитала много
часописа, биографија, историјских новина, да би могла да уђе у то време и јунаке стави
у историјски оквир.
Теслин однос са Џонсоновима јача тако што он одлази код њих на божићне вечере и
пријеме и бива прихваћен од стране високог слоја друштва. Без сваке сумње, он све
време ради и посвећен је науци, али у роману се види и његова друга страна – Тесла
има емоције према Кетрининој деци и пријатељима, он преводи Змајеву поезију и
рецитује је јавно.

У роману ауторка руши предрасуду да је Тесла био сам, изолован, да се ни са ким није
дружио, међутим, упркос томе, ауторка романа нас упознаје са савим другачијим
Теслом, који је имао свој друштвени живот.
На самом крају вечери, публика је добила прилику да ауторки постави питања. Тако су
се могла чути највише питања везана за Теслине емоције и однос са Кетрин, јер је
очигледно тај део живота ванвременског научника остао највише обавијен тајном.


Наши спонзори:
Miniszterelnökség
Magyarország Kormánya
Emberi Erőforrások Minisztréiuma
Bethlen Gábor Alapítvány
Szerb Országos Önkormányzat