„Српски венац“ – стрим емисија са Јулијаном Которчевић и Драганом Меселџијом – представљање Српког педагошког и методолошког центра.
У наредних неколико емисија „Дивана уз кафу“, новог серијала Културног и медијског центра „Српски венац“, говориће се о најважнијим институцијама Срба у Мађарској. У среду, 3. марта, о Српском педагошком и методолошком центру говориле су директор Јулијана Которчевић и њен асистент Драгана Меселџија. „Српски педагошки и методолошки центар (СПМЦ) је основан 2005. године под окриљем Самоуправе Срба у Мађарској, у циљу очувања постојећег српског васпитно-образовног система у Мађарској, његовог развоја, унапређивања ради неговања српског националног идентитета, језика, културе и традиције. Посао Центра се одвија у два правца, један је рад са ученицима, а други са педагозима“, рекла је Јулијана Которчевић. Затим је опширније говорила о свакој актвивности, почевши са усавршавањем педагога. „Сваком педагогу српских образовних установа у Мађарској СПМЦ пружа педагошку, стручну и методолошку помоћ било ког типа. Трудимо се да усавршавања организујемо два пута годишње, једно у Мађарској, друго у Србији. Усавршавање у Мађарској се углавном одвија у Батањи и у Српској школи „Никола Тесла“ у Будимпешти, где су услови најповољнији. Бирају се теме интересантне и корисне за даљи рад“. По њеним речима, протеклих година гости усавршавања су професори из Србије, из Новог Сада са Природно-математичког факултета, професори из Јагодине са Педагошког факултета, професори Земунске гимназије и васпитачи Ђачког дома „Јелица Миловановић“ из Београда, „У Мађаркој имамо велики дом који преко броји 200 ученика, тако да је веома важно да наши васпитачи добију одговарајућу едукацију“, објаснила је Которчевић. Током усавршавања одржавају се предавања и радионице. Предавач на усавршавању педагошких радника у два наврата био је и др Ранко Рајовић, оснивач Центра за даровиту децу „Никола Тесла“ (НТЦ). Усавршавања у Србији су веома важна због директног контакта са језиком. Педагози из Мађарске су распоређени по разним васпитно-образовним институцијама, забавиштима, основним школама и гимназијама, где стичу нова искуства (у Београду, Предшколска установа Дечји дани, Основна школа „П.П. Његош, 14. Београдска гимназија, Филолошка гимназија, у Јагодини Педагошки факултет). Присуствују часовима, раде анализе, размењују искуства и стручне материјале и јачају везе и пријатељства. Резултат ове сарадње је и манифестација под називом „Сусрет европских гимназија“. У програм усавршавања су увек укључене и посете културно-историјским знаменитостима, музејима и позориштима. У даљем излагању наших гостију, чули смо да важну активност СКМЦ-а представља сарадња са српким школама на територији Мађарске, као и са локалним српским самоуправама. По речима Јулке Которчевић, ово је њихов основни задатак. Сарадња се одвија лако и на високом је нивоу, захваљујући личном познанству и блискости. У организовању ових активности укључене су и др Јованка Ластић, директор Образовне установе „Никола Тесла, Аница Пандуровић, професор српског језика у будимпештанској гимназији, као и Снежана Дошић…. која покрива јужну регију. СПМЦ организацијски и финансијски учествује у појединим манифестацијама. „Једна од њих је била и прослава 260 година Ловранске школе. Одржан је целодневни програм, у првом делу говорило се о сећања старих ученика и историјату српских школа у Мађарској. Послеподне је организована свечаност уз учешће ловранских малишана из вртића и ђака. Овом приликом Др Војиславу Ластићу предата је диплома као настаријем бившем ђаку Ловранске школе. „Ова манифестација је касније крунисана изградњом нове школске зграде. Овај, за Српство веома важан пројекат, резултат је преданог рада и залагања свих нас“, нагласила је Јулиана Которчевић. Активности СПМЦ-а такође је одржавање веза са мађарским институцијама и народносним педагошким центрима у Мађарској. „Са Немцима, Словацима и Румунима има веома срдачне контакте. Народносни образовни центар нас два пута годишње окупља, држимо састанке у разним школама. Нажалост, ове године је састанак у Српској школи одложен због епидемиолошке ситуације, нестрпљиво га очекујемо, јер имамо чиме да се похвалимо“, поносно је изјавила Которчевић. Драгана Меселџија је додала да су ови сусрети веома корисни, јер долази до размене искустава услед суочавања са сличним проблемима. Српски педагошки и методолошки центар учествовао је у два унијска пројекта у вези са израдом уџбеника. „До пре извесног времена, школске књиге су се набављале из Србије, што није одговарало педагошком програму по коме се ради овде у Мађарској. Било је неопходно да ми имамо своје уџбенике. СПМЦ је у два наврата био члан конзорцијума овог унијског пројекта, где се остварило преко стотину наслова, како оригиналних уџбеника, тако и превода са мађарског језика. Они су објављени у каталозима“, објаснила је Јулијана Которчевић. Почетак школовања све нас везује за наше учитеље и учитељице, којих се, са посебним емоцијама, сећамо цео живот. СПМЦ је оживео стару традицију и по жељи ученика, већ четири године уназад, на Светосавској академији додељује одликовање „Најдражи учитељ“. Први пут одликовање је постхумно добио народни учитељ Велимир Радић, затим Марија Ластић, Јелена Марковљев Веселинов и ове године, Драгица Пејак. Важне манифестација у организацији СПМЦ-а у којој учествују ђаци српских школа у Мађарској је Такмичење у рецитовању и казивању прозе под називом „Кад речи добију крила“. „Циљ је неговање лепе речи и српског књижевног језика. „Ово је најмасовнија манифестација Центра.
Трудимо се да се одржава у свим местима где постоје српске школе. Увек буде преко сто пријављених, од првог разреда основне школе, до гимназије. Деца говоре стихове и књижевне текстове српских аутора, добијају прилику да покажу свој таленат и да увежбавају јавни наступ“ објаснила је Драгана Меселџија. Поред овога, Центар расписује конкурс за литерарне радове ученика, а победници се проглашавају на манифестацији Такмичења у рецитовању и казивању прозе. Награђени радови се објављују у Српским недељни новинама. У жирију седе професори, а дешава се да присуствије и неки гост – књижевник из Мађарске или Србије. Сви учесници добијају по чоколаду и захвалницу, а победници дипломе и поклон књиге. На крају емисије говорило се о најпопуларнијој манифестација Српског педагошког и методолошког центра из Будимпеште, о Српском језичком кампу „Вук Караџић“. Камп је отворен за српске ђаке, али и за заинтересовану мађарску децу од првог разреда основне школе, до матуре. Редовно га посећују и српска деца из Србије и окружења.
Камп се одржавао на више места, али је најомиљенији и најпривлачнији Балатонфењвеш. „Иако се у кампу учи српски језик, то се не ради класично, у школским клупама, него кроз разна занимања и игру, песму и плесове. Постоје ритам дана и правила заједничког живота, којих се деца строго придржавају. Од спорта, хорског певања, позоришних представа, ручног рада, сликања, модних ревија, до слободног времена, купања у Балатону, прављења роштиља и вечерњих излазака. Велики се брину о малима, атмосфера је породична. Камп воде професори и васпитачи школе, уз незаобилазног и обожаваног Ћећу, аниматора и другара. Поред боравка у кампу, деца одлазе на излете и вожњу бродом“, испричале су Јулијана Которчевић и Драгана Меселџија. Овог лета би требало да се одржи 22. камп по реду, све зависи да ли ће вирус корона то дозволити или неће. Цео програм представљања Српског педагошког и методолошког центра био је прошаран сликама и кратким видео записима, уз духовите коментаре наших гостију. Све активности СПМЦ-а могу да се прате на сајту ped-centar.hu. Овај програм је организовала, припремила и извела екипа Културног и медијског центра „Српски венац“, Зорица Јурковић Ембер, Мирко Митар Кркељић, Душан Которчевић и Катарина Павловић Бачи.
