Вести

Позоришна представа „Бучура“

Dátum: 2022 21 фебруара. понедељак

У Дому културе IX кварта Будимпеште, премијерно је приказана представа

Мирка Митра Кркељића, под називом „Бучура“. Фиктвна прича, настала је по идеји Душана Которчевића, а на основу сеоских прича, анегдота и слика, које су сакупили Славица Зељковић и Душан Которчевић. Он је, такође, са својом мајком, професорком српског језика Јулијаном Которчевић, урадио лектуру на дијалекат који се говори по српским селима на Чепелу. Режију потписују Мирко МитарКркељић и Зорица Јурковић Ембер.

У сали Дома културе у Ференцварошу, скоро 300 гледалаца из Будимпеште и околних места, ужували су у овом игроказу, са много песме и игре и бодрили глумце великим аплаузима. Прича прати живот и догађаје у једном селу са својим старим оцем Димитријем (Тибор Ембер), свештеником благе нарави, који већ тридесет година служи својим парохијанима. Узбуђење у село доноси долазак младог ђакона (Мирко Митар Кркељић), који се мало теже уклапа у сеоску средину и који не разуме однос оца Димитрија и мештана села. Ђакон је пун амбиција, тек је изашао са београдског Теолошког факултета и жели да мештани поштују прописана правила. Према мештанима је хладан, нарочито према девојкама, које користе сваку прилику да му скрену пажњу на себе. Паралелно са овом причом, одвијају се и други догађаји у селу. Приближавају се избори за сеоског начелника и два ривала (Бранко Унгиновић, члан Сенћанске камерне сцене „Мирослав Антић”, и Бранимир Ђорђев) улазе у велику борбу за превласт. Они би све урадили да победе и да буду на челу села. Уз то, имају и комплексан однос, јер су се пре тридесет година посвађали око жена, две рођене сестре. Супруге (Зорица Јурковић Ембер и Катица Шокац) уводе у своје конфликте, као и своје ћерке (Лена Ембер и Биљана Сабо). Присутна је и циганка (Федра Алмошд, чланица Грчког народносног позорориша), која враџбинама покушава да заради паре и представља се циганском музичком изведбом. С друге стране, обема супругама, које су иначе лојалне својим мужевима, смета што је њима битнија власт него породица и потајно желе да свађа престане. У представи се такође прожима прича о љубави између сеоског младића (Дејан Дујмов), добродушног баштована, који је неодлучан коју девојку жели да ожени. Једна је права сеоска цура, нежна али и ватрена, која би желела да нађе праву љубав и да се уда. Друга је девојка која се у село вратила са школовања у Београду и тешко поново прихвата живот и обичаје на селу. Мајке су строге са својим ћеркама, причају им о својој прошлости и поучавају их, али, у ствари, подржавају њихове жеље и осећања. Дирљива је сцена где мајка и ћерка (Зорица Јурковић Ембер и Лена Ембер) присно разговарају и на крају заједно певају. У игри је и стари, помало излапели полицајац (Ратко Краљевић, гост из Новог Сада), који утрчава у сцене и по сваку цену тражи своје место. Испоставља се да је он био прва љубав једне од сестара, што се приказује у њиховој нежној заједничкој сцени и песми. у представи су приказани српски црквени и свадбени обичаји, песме и игре. Село дочекује и распад старог политичког система у Мађарској. Избори за сеоског начелника доводе до неочекиваних догађаја и узбурканих ситуација. Завршетак је срећан, после доласка владике (Золтан Ембер), мештани се мире и свако налази своју љубав и срећу, такође и ђакон Петар. Он се, на крају, одлично уклопио у сеоску средину и, после 30 година сачекује новог ђакона (Душан Которчевић)… прича се понавља. Порука представе се прожима целим њеним током, а изговара је отац Димитрије:„ „Оно што је остало триста година, вреди да сачувамо!“

Поред већ поменутих глумаца, гостију и чланова Српског позоришта у Мађарској, овде су и чланови КУД-а „Табан”, Ана Штурц, Моника Патарчић, Богдан Сабо и Илија Адамов. Представу је пратиооркестар Растка Гергева, музичког режисера, уметника на хармоници.Асистент режије је Катарина Павловић Бачи, а за сценографију се побринуо Тибор Прагаи. Технику и мађарски титл радили су: Богдан Сабо, Душан Которчевећ и Андреј Бачи.
Ова престава је копродукција Српског позоришта у Мађарској и Културног и медијског центра „Српски венац“, а остварена је уз помоћ Српске самоуправе IX кварта.


Наши спонзори:
Miniszterelnökség
Magyarország Kormánya
Emberi Erőforrások Minisztréiuma
Bethlen Gábor Alapítvány
Szerb Országos Önkormányzat