JELEN/LÉT – ПРИСУТНОСТ 2021
ФЕСТИВАЛ НАРОДНОСНИХ ПОЗОРИШТА
Од 6-12. септембра, у Националном тетару у Будимпешти, одржан је традиционални фестивал JELEN/LÉT – ПРИСУТНОСТ, смотра мађарског народносног глумишта, у организацији Српског позоришта у Мађарској, са директором Миланом Русом и Мађарског народносног театарског друштва, на челу са Андрашом Частваном и Миланом Русом, потпредседником, под покровитељством EMMI и уз подршку Кабинета премијера. Ове године Фестивал се поклопио са одржавањем 52. Међународног евхаристијског конгреса и уз благослов његове еминенције кардинала др Петера Ердеа, овогодишњи програм фестивала био је укључен у званичне културне пратеће програме НЕК-а.
У Мађаркој постоје 13 народности које су признате законом, народности које више стотина година у својим храмовима и на светим местима негују хришћанску културу. Из овог разлога фестивал JELEN/LÉT – ПРИСУТНОСТ je отворен Мини конференцијом и концертом у част 52. Међународног евхаристијског конгреса, који је последњи пут одржан у Мађарској 1938. године. Учествовала су свештена лица, представници народности у Мађарској, који су говорили о својој вери и хришћанској традицији. Модератор програма је био Петер Бенке, истакнути мађарски глумац, добиник престижне награде „Јасаи Мари“ и дугогодишњи сарадник Српског позоришта у Мађарској.
У присуству почасних гостију из мађарске католичке цркве, мађарског политичког живота, мађарског света уметности и представника народности, након поздравне речи Милана Руса, манифестација је почела нотама православне молитве Оче наш, у извођењу мушког православног Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, који је током целог програма изводио духовне песме. Затим су Едит Ваш Частванне (Csasztvanné Vass Edit) и Жужана Частван (Csasztvan Zsuzska), интерпретаторке словачких народних песама, отпевале мађарску средњовековну химну (Boldogasszony Anyánk). Реч је затим добио Атилa Видњански, директор Националног театра у Будимпешти, који је између осталог рекао: „Велика ми је част што су код нас данас уважени гости и то на народносном фестивалу, који се већ четврти пут одржава у Националном театру. Наша кућа је и ваша кућа, као и земља у којој живомо и коју заједнички градимо. Из личног искуства знам да народности нису поштоване у свим земљама као што јесу у Мађарској и мени је изнад свега најважније да учиним све да фестивал буде успешан. Радујем се што на овај празник и наше позориште учествује на фестивалу са представом ’Csíksomlyói Passió’, мистеријске игре из села Чикшомљо, којa говори о животу и страдању Исуса Христа“, рекао је Видњанск
и.
На отварању фестивала отворена је и пригодна изложба Светозара И. Пандуровића, ликовног уметника из Београда, под називом „30 година црквено-уметничког стваралаштва“, чије су две иконе и једна слика красиле сцену сале „Гоби Хилда“. Ова изложба у организацији Културног и медијског центра „Српски венац“, биће постављена у његовим просторијама до 30. септембра.
У даљем програму смењивали су се свештеници: отац Кристоф Грзелак, предсавник Пољака, отац Иштван Виганд, представник Немаца, отац Венцел, члан фрањевачког реда, представник Хрвата, грчко-католички пастор Јанош Михаљ Соноцки, представник Русина, отац др Ласло Катона Продромос, представник Грка. У име ромске заједнице беседио је грчко-католички свештеник Петер Лакатош, представник словеначке мањине био је парох Ференц Меркли, пастор Мариус Мађар, говорио је религији Румуна, а украјински свештеник Дамјан Габори, представио је религију Украјинаца. О значају католичке литургије код Јермена, говорио је драматург Алекс Авенасијан, а Андраш Частван, директор Цервинус театра и др Каталин Кираљ, директорка Словачког културног центра, говорили су о традицији словачке религије. Поруку коју су Бугари упутили скупу прочитао је Бранимир Ђорђев, глумац Српског позоришта у Мађарској, а о сеоби Срба, српској традицији и вери говорио је Милан Рус. Својим говором програм је привео крају Иштван Шимичко, председник демохришћанске партије у Мађарском парламенту, обратио се скупу и скренуо пажњу на своје словенско порекло: „Крштен сам у грчко-католичкој цркви, моји преци имају много разноликих презимена, али сам одрастао у Мађарској и ту културу носим у себи. Фестивал „Присутност“ је постао традиција и као такав, има велику важност. Преко позоришта негујемо културу и матерњи језик, свој двојни идентитет доживљавамо као нешто природно, то нас чини богатима. У данашњем свету глобализације где се све хомогенизује, постојање народности које носе своју културу, језик и традицију од непроцењиве је вежности. Наша култура је овако богатија и шаренија. Због тога Мађарска Влада улаже велика средства за њихов развитак и напредак. Окупљање, као ово данас је од велике важности, потребни смо једни другима у овом хаотичном свету. Сви ми који данас носимо хришћанску веру у овом делу света, морамо да се трудимо да је одржимо, ојачамо и сачувамо. Упућени смо једни на друге, много је више оног што нас веже, него што нас раздваја. Хришћани морају да се уједине да би били јачи пред најездом једне сасвим другачије вере и културе. У томе видим опстанак и напредак“, рекао је Шимичко.
На крају програма уследила је заједничка молитва за верски просперитет Мађарске и мађарских народности.
Поред осталих, почасни гости били су и Рихард Тирчи, шеф Главног одељења за везе са верским заједницама и народностима при Кабинету премијера Мађарске, Љубомир Алексов, представник срба у Мађарском парламенту и Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској.
Исто вече, у сали Касаш Атила одиграна је представа под називном „Otthon” (Код куће), у режији Јаноша Дегија. Ово је копродукција Мађарског удружења народносних позоришта и Српског позоришта у Мађарској, која је прошле године имала своје премијерно извођење и доживела велики успех. Редитељ је радњу ове музичке авантуристичке драме описао у једној реченици: „Један просечан човек, уморан од свакодневице, путијући авионом пада у сан и сања своје сапутнике, припаднике различитих нација/народности, сања о њиховим обичајима карактеристичним књижевним искуствима, да би на крају стигао кући код своје мајке“. Последња слика је српска, где су представљена два српска писца. Стеван Сремац и „Ивкова слава“ и Бора Станковић, са „Коштаном“. Тибор Ембер, члан Српског позоришта у Мађарској, игра домаћина који госте (из гледалишта) позива на тродневну ђурђевданску славу и у пратњи изванредног оркестра у саставу Јоргос Колатос (Kollatos Jorgos), Крунослав Кићо Агатић и Золтан Балог (Balogh Zoltán) и осталих глумаца, пева популарни шлагер „Несаница“. Песму прати приказ славских народних обичаја. Радња спонтано прелази у драму о промашеној љубави и фаталној циганки Коштани, која опчињава мушкарце и уништава бракове и породице. Њу глуми чланица СПМ, Зорица Јурковић, која својим гласом и плесом не опчињава само мушкарце на сцени него и публику.
Током једнонедељног фестивала представило се 14 народносних позоришта са 17 представа и Национални театар са своје три представе.
Српско позориште у Мађарској представило се овогодишњом премијером Милована Витезовића „Милош Велики – књаз Српски“, у режији Милана Руса, са Александром Дунићем, драмским уметником из Београда, у насловној улози. Представа је, као и на премијери, доживела велике похвале и глуме и режије.
Овогодишњи Фестивал обележило је више премијерних извођења. Бугарско позориште Малко театро, који ове године обележава 25. годишњицу постојања, извело је музичку представу под називом „Непозната звезда Курт Вајл“. Поред драмске уметнице, директорке позоришта Габријеле Хаџикостове, у представи је играла и позната бугарска глумица Светелина Николова. Претпоследњи дан фестивала, гледаоци су имали прилику да виде прошлогодишњу премијеру Грчког нарoдносног позоришта „Аmfitheatro”, спектакл представу „Едип Тиранин“, која је до последњег места напунила велику салу Националног театра.
Први човек Српског позоришта у Мађарској, Милан Рус, веома је задовољан квалитетом представа и веома је почаствован што је овогодишњи програм фестивала био укључен у званичне културне пратеће програме 52. Међународног евхаристијског конгреса.
