Сусрет српских организација у Мађарској
Пред почетак једноипочасовног Сабора и богате дискусије, Зорицa Јурковић Ембер,
директорка Српског култрурног центра, упутила је топле речи добродошлице свима
који су дошли у Кућу културе. Посебно је поздравила др Јованку Ластић, председницу
Самоуправе Срба у Мађарској, потпредседнике Андрију Роцкова и Кристифора Брцана,
као и организатора Митра Мирка Кркељића, свог колегу у „Српском венцу” и
председника Српске самоуправе у Будимпешти.
Др Јованка Ластић се захвалила свим присутнима који су, у суботу вече, одвојили своје
време и дошли из разних крајева Мађарске да присуствју Сабору. Изразила је велико
задовољство што су се окупили у великом броју и што својим знањем и радом чувају
традицију и негују српску културу.
„Не желимо да се наша сарадња са локалним самоуправама и удружењима своде само
на контакте кад су изборне кампање. Заједно са СС у Будимпешти, оберучке смо
прихвтили иницијариву да за Сретење, веома важан моменат српске историје,
организујемо нешто што показује наше зеједништво”, између осталог, рекла је др
Ластић.
У току заседања говорило се о темама и активностима земаљске самоуправе и СС у
Будимпешти, шта треба да се ради у интересу локалних самоуправа, шта је оно што
недостаје на локалном нивоу и у чему би ове две самоуправе могле да помогну, како би
се олакшало доношење одлука у циљу транспарентности, децентрализације и
укључивања локалних самоуправа и удружења у доношење одлука. Чула су се бројна
питања и предлози.
Једна од важних тема разговора била је расподела средстава добијених од Фондације
„Бетлен Габор”. Ово питање је поставила Катица Мирковић, председница СС у Калазу.
Односило се на прерасподелу средстава у односу на достигнућа, досадашњи квалитет
рада и посећеност манифестација.
Др Јованка Ластић се сложила да пракса последњих десетак година није била идеална.
Нови делегат у Фондацији је Милица Немењи, међутим, по речима др Ластић, она је
члан Пододбора који само припрема материјале. У главном Одбору су представници
бугарске, румунске и немачке народности. „Ми би желели да се, пре него што се у
Фондацији донесу било какве одлуке, о свим предатим конкурсима разматра и да се
одлуке доносе на Скупштини ССМ. Овим путем би се избегла несразмерна расподела
средстава. Било би добро да се на крају године направи извештај. Нажалост, бодовање
раде људи који нису упознати шта се где дешава, бодови се мeханички деле, а више се
не делегирају представници народносних самоуправа тако народносне заједнице немају
никакав уплив на расподелу бодова. Намеравам да предложим Фондацији да се, поред
записника, обезбеди и неки други начин вредновања рада. Чиновници не би смели да
буду ти, који одличују. Ово су, нажалост, системски проблеми који захтевају, с једне
стране иницијативу, а са друге упорност. Питање је која од народности жели за ово да
се бори са мађарским државно-управним системом, а треба да нас је већина да би се
нешто усвојило”, рекла је Ластић. По њеним речима, решење би било да се пре
доношења одлука, направи један унутрашњи правилник, да се адекватно вреднују
програми и одреде критеријуми. Закључак је да се у ССМ доставе подаци о предатим
конкурсима и средствима која су тражена. Уз ове информације би, на једној седници
Скупштине, могли да се направе приоритети, да би се избегла ситуација да неко ко није
компетентан, одлучује.
Кркељић је понудио помоћ ССМ онима који нису вични раду на компјутеру и писању
конкурса. Кристифор Брцан је говорио о могућности добијања средстава на
регионалним конкурсима, што он већ годинама успешно ради. По његовим речима
требало би испитати представнике самоуправа и цивилних организација о њиховим
делатностима. „Постоји начин повезивања самоуправа и потписивања уговора о
сардњи, то доноси већи број бодова. Исто тако повезивање народносних самоуправа са
месним самоуправама у заједничким програмима. Српска заједница последњих двадест
година није користила фондове ЕУ који су на располагању. Постоје многе могућности.
Влада је одобрила свим самоуправама на жупанијском нивоу да учествују у тим
пројектима као равноправни партнери. Ово су озбиљни задаци и потребно је направити
екипу која би се тиме бавила. Ми имамо три екипе које се баве конкурисањем. Једна је
за БГА, друга за прекограничну сардњу, а трећа за остале веће фондове. Ови пројекти
су дугорочнији и већег обима, подразумева се шири делокруг, као и међународна
сарадња. Такође постоји могућност оснивања фондова да би се сакупила средства за
коришћење у непредвиђеним ситуацијама. Ми стојимо на располагању да са свима
поделимо искуства и да млађе чланове посаветујемо о програмима које би било вредно
организовати”, рекао је Брцан. Др Ластић је посаветовала да трева да се прате ТОП
програми (Társadalmi Operatív Program) и да ли велике самоуправе конкуришу, да би се
народносне прикључиле. Такође је поменула да постоји план да ССМ отвори једну
канцеларију у Сегедину, опремљену технолошком инфраструктуром, која би пружала
помоћ људима из тог региона. До тада, Култирни центар „Свети Сава” у Дески стоји на
услузи.
Никола Чупић, председник СС у Бати је поставио питање шта је са малим насељима где
живе Срби, а где нема српских самоуправа. По речима Кристифора Брцана, у овом
случају постоји могућност да велика самоуправа, у оквиру својих програма, укључи и
становнике народности и њихове догађаје интересантене за шире грађанство. Андрија
Роцков је додао да постоји могућност подношења предлога измене закона по коме би
цивилне организације, на основу вишегодишњих активности, добиле право да оснују
народносне самоуправу и могле да конкуришу за добијање средстава. Роцков је,
такође, изразио велико задовољство и захвалио се свима који су се одазвали позиву да
учествију у Сабору. „Изузетно ценим ваш рад на терену, јер од тога зависи постојање
наше заједнице. Изазови су велики, сваки човек ко се залаже у самоуправи има велики
задатак. На овом скупу говоримо и о проблемима које можемо решити ако се ухватимо
за руке и једни друге сматрамо партнерима. Желео би да истакнем да земаљска
самоуправа има услужни карактер и да било ко, у било које време може да дође на
разговор“, рекао је Роцков. Такође је нагласио да ће се направити измена у приступу
оцењивања конкурса, а што се рестаурације цркава тиче, у наредним годинама требало
би дати приоритет онима које овележавају 300. годишњицу. Такође је било речи о
конкурсима које расписује ССМ и по речима др Ластић, фондови би требало да се
повећају.
Повела се реч и о српским медијима, који прате манифестације. Катица Мирковић је
ставила примедбу да представници медија нису присутни на свим манифестацијама.
Закључак је да су медији ССМ суочени са непостојањем потребног броја новинара,
чека се април месец, када ће доћи до реорганизације. На начин рада јавног сервиса
Мађарске, Српског екрана и Радио Печуја, ССМ нема никаквог утицаја. Закључено је
да би велика помоћ била да се програми у једном региону не поклапају.
Извор: СНН – Катарина Павловић Бачи
