Сретењска академија
Срби у Мађарској прославили Сретење Господње
После Сретењског народног сабора, гости су из просторија „Српског венца“
прешли у Српско позориште у Мађарској да прославе Сретење, Дан
државности Републике Србије, коју традиционално организују Самоуправа
Срба у Мађарској, Српски институт и Српска самоуправа у Будимпешти. Срби у
Мађарској обележавају овај празник као и у Матици, у духу јединства нашег
народа, ма где живели на свету.
Свечаност је српском химном „Боже правде“, отворио Женски хор Српске
гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти, под диригентском палицом Оливере
Младеновић Мунишић.
Др Јованку Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, поздраваила је
госте, а Митар Мирко Кркељић, председник Српске самоуправе у Будимпешти и
представник „Српског венца“, у име организатора, одржао је кратак говор.
„Овај велики празник је за српски национ вишеструко важан. Везује нас за
православље и за нашу матичну земљу Србију, посећа нас на први Устав
Кнежевине Србије из 1835. године, који је написао Димитрије Давидовић. Срби
у Мађарској традиционално прослављају Сретење и ми настављамо ову
традицију. Садржај празничног програма смо ове године допунили Сретењским
народним сабором. Изузетно је важно што смо се окупили у великом броју да
покажемо заједништво и да смо јединствени. Ову поруку шаљемо Србима у
целом свету“, поред осталог рекао је Кркељић. Мудрим мислима из Беседе
Светог владике Николаја Велимировића о крајњој победи добра, празничну
атмесферу је улепшао београдски драмски глумац Александар Дунић, члан
Позоришта на Теразијама. Сваке године на овај дан, Српска самоуправа у
Будимпешти и Српски институт, Сретењском повељом награђују појединце за
њихов допринос у јачању веза међу Србима у региону, као и јачању њихових
веза са матичним српским народом и матичном државом Србијом. Овогодишњи
добитник Сретењске повеље је потпредседник Српског културног друштва
„Просвјета“ и професор Факултета политичких знаности у Загребу Синиша
Таталовић. Награду су му доделили Пера Ластић, директор Српског
института и Митар Мирко Кркељић. После читања лаудације, лауреат се
захвалио на Сретењској повељи, изразио велико поштовање према српској
заједници у Мађарској. У свом говору се осврнуо на српску историју и
обележавање празника Сретења Господњег.
Захвалницу за изузетан допринос у развоју српске заједнице у Мађарској
добили су Борислав Рус, професор српског језика у пензији, који је 30
година успешно водио Српску самоуправу у Будимпешти и Соња Гојковић,
која је више деценија помагала рад српских самоуправа.
На Сретењској академији Епархију будимску представио је протонамесник
Никола Почуча, а поред осталих били су присутни Ивана Кунц, први
саветник Амбасаде Републике Србије, као и руководиоци и представници
српских институција.
После музичког програма гимназијског хора, гостима је био обезбеђен
богат пријем.
Катарина Павловић Бачи
Антрфиле 1
Проф. др Синиша Таталовић
Рођен 1960. године у Огулину. Детињство и младост је провео у
Таталовићима – Гомирје, у близини древног православног манастира
Гомирје. На Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу
дипломирао је 1982, магистрирао 1994, и докторирао 1995. Запослен је на
истом факултету од 1986, где је редовни професор у трајном звању. На
Факултету је поред наставне делатности обављао бројне руководеће,
уредничке и истраживачке функције. Деведесетих година прошлог века
учествовао је у обликовању модела заштите националних мањина у
Хрватској. Један је од обновитеља Српског културног друштва „Просвјета“
1992, а био је и председавајући Савеза српских организација 1995. године.
Један је од покретача образовања на српском језику и ћириличком писму у
Хрватској и водитељ прве летње школе српског језика у Пероју и зимске
школе у Гомирју 1996. године. Почетком 2000-их био је члан Одбора за
оснивање српске православне гимназије „Катарина Кантакузина
Бранковић“ у Загребу. Од 2003. до 2005. године обављао је дужност
потпредседника Савјета за националне мањине Републике Хрватске. Од
2005. до 2015. године био је саветник председника Републике Хрватске за
политичка питања. Од 2017. до данас је потпредседник Српског културног
друштва „Просвјета“. Научно се бави међународним односима и
безбедносним студијама и у оквиру тога, протеклих 35 година проучава
етничке сукобе и политике њиховог решавања, те посебно права
националних мањина. Експерт је за питања националних мањина и
учесник великог броја међународних конференција на ту тему.
Организатор је годишње грегионалног научног скупа на тему „Националне
мањине у демократским друштвима“ који се одржава од 1997. године.
Аутор је бројних стручних и научних чланака и петнаест књига. Ожењен је
супругом Марином, с којом има две кћерке. Иако живи у Загребу, чврсто је
везан за родни крај, где одржава породично имање и чврсте везе с
аутохтоном српском заједницом у Гомирју и Горском котару. Професора
Таталовића смо упознали још далеке 1997. године на научном скупу у
Хрватској, на Истри. Од тада је професор Таталовић у сталној вези са
Србима у Мађарској, пре свега у Будимпешти. Више пута је гостовао код
нас како на нашим манифестацијама, прославама, на Светосавској
академији и балу, односно на обележавању Сретења у Будимпешти. Са
својим колегама био је гост предавач и у Српском културном клубу у
Будимпешти, а ми смо имали прилике да редовно гостујемо на научним
скуповима о правима националних мањина у његовој организацији у
Беговом раздољу у Горском котару и у другм местима, од 2000. године.
Такође је организовао наша предавања у Загребу у Просвјети, размене
делегација, као и пријем група Срба из Мађарске на поклоничким
путовањима по српским светињама у Хрватској. Захваљујући њему, Срби
из Мађарске су поближе упознали чувени манастир Гомирје и локалну
српску заједницу. Професор Таталовић је стални учесник и један од мотора
регионалне научне сарадње по питању заштите нациналних мањина у
којем и ми учествујемо и чврсто сарађујемо са њим. Заслуге професора
Таталовића у успостављању, развијању и вишедеценијском одржавању
веза између Срба у Хрватској и Мађарској, посебно у Будимпешти су од
великог значаја и дају наду да ће се та сарадња успешно наставити.
Пера Ластић
„Betlen Gabor”
Извор: Катарина Павловић Бачи
