Вести

СЕЋАЊЕ НА ЕМИЛА ПЕТРОВИЋА – ВЕЧЕ МУЗИКЕ, СЕЋАЊА И ЕМОЦИЈА

Dátum: 2025 мај 28. Cреда

Будимпешта, 28. мај – У препуној сали Српског позоришта у Мађарској, у организацији Културног центра „Српски венац”, одржано је вече посвећено једном од најзначајнијих композитора друге половине 20. века – Емилу Петровићу. Поштоваоци његовог дела, пријатељи, музичари и љубитељи уметности окупили су се да обележе јубилеј човека који је својим стваралаштвом оставио дубок траг у култури и уметности Мађарске и Србије.

Програм је отворио Мирко Митар Кркељић, поздравивши госте у име организатора. Вече је започело пројекцијом документарног филма снимљеног 2010. године поводом Петровићевог 80. рођендана, у продукцији МТВ, у оквиру емисије „Српски екран”. Аутори филма, Снежана Миливојевић и Ђорђе Шибалин, кроз разговор са композитором открили су његова сећања на детињство, долазак у Мађарску, породицу, стваралачки пут и сложени идентитет између два народа.

Рођен 1930. у Зрењанину, школован у Београду, Петровић је носио у себи и српске корене и мађарску културну припадност. „Био сам Србин са јаким југословенским идентитетом. Обе земље су ми домовине”, каже у филму. Његове приче откривају и тешке тренутке – породичне несугласице, ратне године, преселење у Будимпешту – али и дубоку љубав према музици, коју је користио као средство за мир и разумевање међу народима.

Један од најемотивнијих тренутака вечери била је исповест његове ћерке Естер Петровић, која је после пројекције разговарала са Кркељићем. „Био је једноставан човек, драг према свима. Популарност га није занимала – највећа радост му је била да својом музиком усрећује људе. У позним годинама његов српски идентитет је све више долазио до изражаја”, рекла је кроз сузе.

У музичком делу програма, публика је имала прилику да ужива у Петровићевом делу Passacaglia in Blues, у извођењу Ђерђа Лакатоша на фаготу и Еве Баркани на клавиру. Атмосфера је остала свечана и топла и након званичног дела, када је дружење настављено уз пригодно послужење.

Ово вече показало је да музика заиста може да премости границе и да споји људе – онако како је то целог живота чинио и сам Емил Петровић.


Наши спонзори:
Miniszterelnökség
Magyarország Kormánya
Emberi Erőforrások Minisztréiuma
Bethlen Gábor Alapítvány
Szerb Országos Önkormányzat