Књижевна промоција у Макови
Кратке приче Радоја Домановића на мађарском језику
Увид у део бриљантне политичко-друштвене сатире Радоја Домановића, кроз
његове кратке приче, добила је и публика у Макови (Makó), где је у месној
Библиотеци „Атила Јожеф” уприличена промоција збирке „Rövid történetek”, која
садржи превод Домановићевих записа на мађарски језик.
Најпознатији српски сатирични приповедач Радоје Домановић и данас је веома
актуелан. Рођен је 1873. године, тачно пре 150 година, што значи да се ове године
обележава јубилеј. Иако је пре 115 година умро у беди, несхваћен и одбачен, остао је до
дана данашњега сјајан критичар лажног родољубља, лажног морала, потрошених и
излизаних лажи. Његове мисли, бритке критике и данас су актуелне.
Увид у део његове бриљантне политичко-друштвене сатире, у свет његових кратких
прича, добила је и публика у Макови (Makó), где је у месној Библиотеци „Атила
Јожеф”, 7. јуна, уприличена промоција збирке под насловом „Rövid történetek”, превода
Домановићевих кратких прича на мађарски језик.
Главни „кривац” за објављивање текстова творца српске сатиричне приповетке, са
српског на мађарски језик, био је Светислав Недучић, неуморни пензионер, који своје
пензионерске дане проводи преводећи српска књижевна дела. Његов циљ је да
мађарска читалачка јавност боље упозна српске ауторе и српску литературу.
Између осталог, и то је подстакло Жужану Сиксаи, директорку Библиотеке „Атила
Јожеф”, модератора приредбе, да му ода признање и представи књижевност једног
другог народа и културу другог етноса.
Литерарно поподне својим пригодним наступом отворио је Рувен Фридман, млади
фрулаш из Деске, а одмах потом, присутнима се поздравним речима обратио Митар
Мирко Кркељић, продуцент Српског културног центра „Српски венац”.
Он је истакао велико задовољство због масовног одзива публике, што потврђује
чињеницу да постоји интересовање за српску литературу. У томе „кључну улогу има и
сам Светислав Недучић, који не само са својом популарношћу, већ и интегративном
личношћу представља мост између мађарске и српске културе, као и међу људима. Док
год српска заједница у Мађарској има такве људе, као што је Светислав, Срби у
Мађарској могу да представе своје посебне врлине, као што је случај и са овом збирком
кратких прича Радоја Домановића”.
У наставку промоције, захваљујући Бранимиру Ђорђеву, глумцу и уметничком
секретару Српског позоришта у Мађарској, и Миленку Радићу, сестрићу преводиоца,
новинару Српске редакције Мађарског радија, публика је могла да чује поједине приче
Радоја Домановића на мађарском језику.
Потом је реч добио и сам преводилац Светислав Недучић, који је одговарајући на
питања модератора, признао да је прве кораке у свету превођења учинио још као ђак,
када је од учитеља добио задатак да преведе географске појмове. Задатак је успешно
решио и то, како је објаснио, захваљујући помоћи своје сестре и свог оца.
Он се, затим, присетио и почетака превођења књижевних радова српских стваралаца.
Детаљно је говорио о својој преводилачкој опсесији, да би се на крају осврнуо на
последњи преводилачки пројекат, предвођење Домановићевих кратких прича и њихово
објављивање.
У потрази за издавачем, доспео је до Српског позоришта у Мађарској, које је
показало интересовање и вољу да подржи објављивање кратких прича на мађарскомјезику.
Милан Рус, директор нашег театарског друштва, и Катарина Павловић Бачи,
уредник издања, учинили су све да се обезбеде финансијска средства за штампање
превода дела Домановићевих текстова.
Наравно, услед новонастале економске ситуације, коју је проузроковао украјинско-
руски рат, ваљало је трагати за додатним материјалним средствима. Захваљујући
бројним спонзорима, као што су Културни и медијски центар „Српски венац” (у
тренутку потраге за финансијском подршком, установа ССМ се тада још тако звала –
прим. аутора), Српски институт при ССМ, Миленко Радић са својом породицом, Јудит
Недучић, Српске самоуправе из Будаерша, Сегедина, Чобанца, Новог Сентивана,
Мохача, Сантова, Српске самоуправе 8, 9. и 11. кварта, као и Главноградска српска
самоуправа, издавачки пројекат је успешно реализован.
Пред читаоцима се нашла књига од 434 странице, са српским насловима прича и
уметничким, графичким, илустрацијама Милана Ђурића и Атиле Ленђела.
Превод је лекторисала Јудит Ференц, а уредник издања је Катарина Павловић Бачи.
Издавач Домановићевих кратких прича је Српско позориште у Мађарској. Штампарске
послове потписује штампарија „Верзал” из Суботице, која је издање штампала у 120
примерака.
На српско-мађарској књижевно-преводилачкој палети нашло се још једно вредно
издање – „Кратке приче Радоја Домановића” у мађарском преводу Светислава
Недучића. На овај начин читаоци, који не говоре српски, у могућности су да стекну
јасну слику о прохујалим епохама. Наиме, приче се читају као да су тек написане.
„И данас Домановићеву сатиру нећемо читати као књижевно-историјски документ,
већ као живу, актуелну творевину, која упозорава, суочава са непријатним истинама,
приморава на узнемирена размишљања о сопственом времену и средини у којој
живимо.”
И збирка прича „Rövid történetek” o томе сведочи.
Предраг Мандић
ЧОТРИЋ: ЗАХВАЛНОСТ НЕДУЧИЋУ
Рецензент издања, Александар Чотрић, познати афористичар, сатиричар и
књижевник из Београда, посебно је нагласио велико пријатељство Србије и Мађарске,
чији су односи достигли највишу тачку развоја у новијој историји. Овом приликом је
рекао: „Не повезују нас само реке и путеви, него и култура, а једна копча, један мост је
и Светислав Недучић.”
Он је, потом, подсетио да се ове године навршава 150 година од рођења и 115
година од смрти Радоја Домановића, аутора чија се књига представља у Макови. „Он је
створио много прича, а захваљујући преводима Светислава Недучића, први пут имамо
неке приче на мађарском језику.”
Александар Чотрић је нагласио: „Колико је значајно оно што пишу аутори, стварају
нешто оригинално ново, толико је значајно и када се њихова дела појављују у преводу.”
