„Од сиромашка до богаташа“
У Српском културном центру у Будимпешти, редовно се обележава 22. јануар, Дан мађарске културе. У петак, 26. јануара, просторије „Српског венца“ су биле испуњене до последњег места, посетиоцима, Србима и Мађарима, који су били заинтересовани да се друже са Миклошем Самошом, представником краљевства од марципана и да, у породичној атмосфери, уз шољу чаја и дегустацију његових укусних колача, проведу једно интересантно и пријатно вече.
Госте је поздравила Зорица Јурковић Ембер, директорка „Српског венца“, која је истакла да поред неговања вишевековне српске културе, важну улогу игра и представљање мађарксе културе и културе Срба у Мађарској.
Разговор са Миклошем Самошом водио је Митар Мирко Кркељић. Гост нас је увео у тајне породице Самош, поделио сећања из младости и из Сентандреје. Родоначелника посластичарске династије породице Самош, Младена Савића, Миклошевог оца, у великом сиромаштву, одгајила је самохрана мајка. Да би му живот у Мађаркској био једноставнији, променио је име у Маћаш Самош. Посластичарски занат је изучио код најпознатијег будимског мајстора. Током тешког живота у социјализму, поред посла, у свом малом скученом стану производио је салон момбоне и продавао их на црно. Није био поштеђен од руке државне безбедонсти и био осуђен на седам година робије, али је одлежао само три. По повратку са робије, после осмаочасовног радног времена, наставио би посао у свом стану, правећи руже од марципана, које су посластичари користили као украс за торте. По отварању приватне фирме, почео је процват посластичарске породице и фирме Самош, у којој су радили и његова ћерка и млађи син. Само неколико година касније, новинари су Маћаша Самоша назвали „краљем марципана“. Старији син, Миклош, кренуо је другим путем. Завршио је економски факултет и направио лепу каријеру у разним државним предузећима. Попут свога оца, није се задовољавао малим стварима и почео је да ради као финансијски саветодавац. Међутим, после транзиције и разочарања у нове политичаре, окренуо се посластичарском послу и постао власник најстарије будимске посластичарнице Русвурм. Тако је започео своју „посластичарску каријеру дипломираног економисте и полако се повлачио из из света финансија“, написао је у предговору књиге Миклоша Самоша, под називом „Марципан – царство мога оца“, Предраг Степановић, познати српски књижевник из Мађарске. Миклош је са великим поштовањем, духовито говорио о свом оцу, од кога је наследио српско порекло и увек се више осећао Србином него Мађарем. Током разговора је стално истицао да му је ближи српски менталитет и начин размишљања. Повратак породичној традицији га је још више приближио оцу. После очеве смрти повезао се са даљом родбином са очеве стране, купио им хотел у Вилању и омогућио пристојан живот. То му није било једино доброчинство. Велико срце је, ваљда, наследио од оца. Српско порекло му је веома важно, што је у свом приповедњу често наглашавао. „За мене је велика ствар овај однос који сам осетио вечерас, морам да кажем да није сасвим нормалан. Мој отац је стално истицао да је Србин. Кад је умирао, рекао ми је да се увек трудим да подржавам Србе. Тада нисам знао о чему говори, али од тада знам да имам обавезу да представљам српску културу. Зато је моја књига преведена на српски језик и у Београду је доживела велики успех“, рекао је Миклос Самош за наш лист.
У музичком блоку госте су забављали и расположење подигли Бранка Башић, етномузиколог и прима примисима, интерпретаторка народних песама и Андрија Мартиновић (на хармоници), ђак једанаестог разреда Гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Поред осталих, програму су присуствовали др Јованка Ластић, председница и Андрија Роцков, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској.
Извор: СНН – Кататина Павловић Бачи
