Завичајне личности Општине Жабаљ
У посету Културном центру „Српски венац”, у госте су 13. новембра дошли
представници Општине Жабаљ како би у пројекту „Завичајне личности
Општине Жабаљ” приказали изложбу о композитору Петру Коњовићу.
Овог пута, у Будимпешту су допутовали Урош Радановић, председник Општине
Жабаљ, затим Милован Мирков, директор ОНБ „Вељко Петровић“ из Жабља,
као и Варја Нешић, организатор културног програма, која је присутнима у
кратком обраћању испричала повод и циљ изложбе.
У има домаћина, госте је поздравио и публици представио Митар Мирко
Кркељић, који је пожелео добродошлицу и представнику Епархије будимске
протонамеснику Николи Почучи, Андрији Роцкову, потпредседнику ССМ, као и
бројним ученицима Српске гимназије, њиховим васпитачима и професорима.
Ово је била прилика да гости у срцу Будимпеште представе оно највредније из
матице Србије, она културна добра из Србије која чине мостове која спајају
српску културу из Србије и из Мађарске која ту цвета више векова, нагласио је
Кркељић.
Сарадња између ове две институције постаје, по речима Митра Кркељића,
традиционална, јер је ово већ пета прилика како размењују култ добра, у виду
представа и изложби, па ово постаје једна успешна, добра прича која свакако
треба да се настави.
Директор библиотеке у Жабљу, Мирков, осврнуо се на недавно успешно
одржану изложбу у Жабљу, „Сакрално наслеђе Срба у Мађарској”, чији је аутор
Владимир Марковић и нагласио значај сарадње и умрежавања ове две
институције. Свакако им је циљ да кроз изложбе представе значајне личности
Општине Жабаљ, па је тим поводом уприличено и представљање Петра
Коњовића.
Присутнима се обратио и Радановић, председник Општине Жабаљ и истакао
значај сарадње са Миланом Мицићем, секретаром Матице српске и његову
идеју да се и покрене овај пројекат. По Радановићевим речима пуно је
значајних личности које су везане за Општину Жабаљ, које свакако заслужују
да буду представљене изложбама као што је ова.
Зидове Културног центра у Нађмезе улици, украсили су плакати на којим је
представљен Петар Коњовић, који је иначе рођен у Чуругу, који припада
Општини Жабаљ. Како је присутнима представила пројекат, Варја Нешић је
нагласила да је он резултат јединствене визије и добре воље Матице српске и
залагања секретара Милана Мицића који им је омогућио приступ подацима који
су се налазили у рукописном одељењу Матице српске, као и залагањима
Општине Жабаљ и саме библиотеке.
АНТРФИЛЕ
Петар Коњовић је био учитељско дете, рођен у Чуругу кад је његов отац ту и
службовао. Ту је провео рано детињство, живео до своје 5. године, међутим без
обзира на тако кратак боравак у овом граду, он је баш у Чуругу препознат као
завичајна личност од значаја. Имао је у животу веома разноврсна
интересовања, од композитора, педагога, есејисте… Већински се образовао у
Сомбору, Новом Саду и на Прашком конзерваторијуму. Био је велики оперски
стваралац – дело „Коштана“, писао је лирске песме за глас и клавир, основао је
Музиколошки институт САНУ и то су неке фазе његовог стваралачког живота.
Најпродуктивније године свог живота је провео ван матице као педагог и
композитор. У својим писмима и препискама, Коњовић помиње Доситеја
Обрадовића. Свако позивање било ког интелектуалца или ствараоца у српској
култури на Доситеја Обрадовића нешто је значило. На тој традицији
просвећености је поникла идеја о националној држави и националном
ослобођењу, а то је била идеја на којој је млади Коњовић у својим школским
данима и одгајан.
……
Кроз музику, идеја Коњовића се показала у споју националне романтике, свести
да је потребно наше наслеђе изнети на светло дана, па је одговор нашао у
споју између ритмике и текста. Сматрао је да је он као композитор дужан да да
један аутентичан печат у музици која ће бити у стању да оде у свет и да
изнедри оно најбоље и примарно у нашој култури, оно наслеђе тог изворног,
животног ритма који може нешто да поручи и савременом тренутку. Чини се да
је синтетишући своје искуство педагога, композитора, музиколога у својим
књигама које је написао о музици, то и успео.
Личне трагедије су унеколико и обележиле његов живот, које могу да се осете у
његовим препискама, али свакако је показао да је својим деловањем постао
личност коју ми препознајемо у култури и памтимо.
Драгана Меселџија
