ТЕАТАР
Премијeра Српског позоришта у Мађарској
Бориној Коштани удахнут нов сценски живот
На сцени Српског позоришта у Мађарској приказана је дуго припремана
представа „Коштана”, рађена према најпознатијој драми Боре Станковића, у
режији Митра Мирка Кркељића. Реч је о поставци која се у великој мери
разликује од досадашњих извођења.
Представа „Коштана” је у Будимпешти извођена још давне 1986. године, када су
матуранти Српско-хрватске гимназије у Будимпешти имали прилику да је играју и то у
режији професорке Анице Мандић. Тада су кореографију радили чувени Антун
Кричковић и његова супруга Марија Силчанов, а школски оркестар је водио професор
Стипан Панчић.
Зорица Јурковић Ембер, која глуми у овој представи, а и сама је играла у
„Коштани” тада изведеној у Будимпешти, дала је идеју Митру Мирку Кркељићу да
напише модернији текст на исту тему. Кркељић, који иза себе има два сценарија за
позоришне представе, одлучио је да ово буде пројекат Српског позоришта у Мађарској
и Културног центра „Српски венац”.
Према његовим речима, тешко је било пронаћи чаробну нит, коју је желео да
провуче кроз ову представу. Одгледао је многа сценска извођења овог комада, која је
пронашао на Јутјубу, као и филм „Коштана”, па је прочитао и роман Петра
Милошевића „Тиња-Калаз”, међутим, на крају га је зауставила Милошевићева
реченица да Коштану никада не треба радити као позоришну представу у Мађарској.
Привремено је одустао, али му мисао о Коштани није давала мира. На крају је
одлучио да ипак уради представу. Сви који су се појавили на сцени, показали су
уверљиву глуму, игру и певање. На невеликој сцени Српског позоришта, у Улици
Нађмезе, суверено су владали сценом. У улози Коштане, имали смо прилику да видимо
Лену Ембер, бившу ученицу Српске гимназије у Будимпешти, а сада студенткињу, која
је те вечери глумом и певачким умећем била на висини задатка.
Нит која се провлачи кроз представу је вечита потреба и жеља сваког човека да
преко рамена погледа живот који је проживео, а ако може, пожели и да исправи
понешто. Баш као што је и сама Коштана, гледајући у представи своје одлуке, а знајући
куда ће је оне довести, у једном тренутку покушала да промени прошлост, а самим тим
и своју будућност, наговарајући себе у младости да се уда и мирно живи.
Коштана се појављује кроз две улоге: као старија, која се сећа и која има жал за
младошћу (Зорица Јурковић Ембер), и млађа, која живи у сећању старије (Лена Ембер).
Кроз та сећања показује проживљене тренутке, срећне и тужне, односе у једној
породици из тог времена, љубав и размишљање о њој, претрпљена малтретирања, јер је
и у том прошлом времену неко био у позицији да то уради без потребе да оправда свој
поступак, као и тежак положај жене у ранијим временима.
Ово је још једна представа у којој Кркељић потписује режију. Комад је инспирисан
оригиналом Боре Станковића, али, такође, и већ споменутим романом „Тиња Калаз”
Петра Милошевића. Прича о Коштани је приказана из сасвим другачијег аспекта, али
се и даље у њему налазе оригинални биографски моменти из књиге, у којој је главни
лик Малика Еминовић, илити Коштана. Циганска певачица из Врања, описана као
„стварна, дивље жива и необуздана, а опет некако путена и чиста, у магли кафанског
дима”.
Тумачећи њен лик, млада Лена Ембер, је одговорила изазову и својом глумом,
песмом и игром оправдала указано поверење. Осим ње и Зорице Јурковић Ембер, на
сцени се појављују и Тибор Ембер, затим Катица Шокац, Ратко Краљевић, Mитар
Мирко Кркељић и Дејан Дујмов.
У овој верзији представе су додати поједини ликови, који не постоје у оригиналном
тексту. Сцена је пуна динамике и на њој се преплићу глума, песма и игра, уз добро
познате врањанске мелодије и игре, у извођењу неколико актера, који су уједно и
чланови КУД-а „Табан”: Биљана Сабо, Бранка Ћосић, Бојан Мишљеновић, Вељко
Круљ и Дејан Дујмов. Овом приликом су ту своју умешност и таленат пренели на
сцену.
Како би се употпунио доживљај за наредна извођења, у плану је постављање
информативне изложбе у предворју позоришта, од стране „Српског венца”, о филмским
адаптацијама „Коштане”, Малики Еминовић, Бори Станковићу, како би се публика
информисала и већ унапред припремила за представу, а свакако би цео доживљај
учинило квалитетнијим.
„Петар Милошевић је написао некада своју верзију 'Kоштане', у облику
приповетке, а ја се надам да он на неки начин седи ту у публици и да се радује док ово
гледа”, рекао нам је редитељ на крају разговора.
Лепа вест је, свакако, да су сва три извођења представе била распродата, а сви који
раде на њој, надају се да ће она живети и даље, као и да ће се тражити карта више.
Драгана Меселџија
Фото 1, 2
Антрфиле
ИДЕЈА РОЂЕНА У ЈУТАРЊЕМ ПОЛУСНУ
„Као професор књижевности, с обзиром да „Kоштана” спада у обавезну лектиру,
познавао сам ову причу: једна млада циганка излуђује локално становништво у Врању,
а сви слушају њену песму. Старији и млађи потпуно су залуђени њеном песмом и њом
самом. Погледао сам све могуће филмске адаптације које постоје, а када сам узео у
руке роман 'Тиња-Kалаз' од Милошевића, мислио сам да ћу добити инспирацију и
пронаћи кључ који мени треба. Наравно, Пера причу о Kоштани завршава тако што
саветује да је Српско позориште у Мађарској никада не постави 'Kоштану' на сцену. Е,
помислим – супер, Перо, хвала ти на савету”, рекао нам је кроз смешак Кркељић.
Ова идеја му, ипак није давала мира, па јој се с времена на време враћао. Онда, се
једног јутра, како каже, изненада родила идеја:
„Видео сам у полусну жену у венчаници испед огледала, како чека своју судбину и
како пролазе сцене из њеног живота, као пред смрт. Заправо, нисам видео само сцене из
њеног живота, него сам у њеним очима видео Малику, ту познату девојку, која је
инспирација за лик Kоштане. Онда сам видео и Уснију Реџепову и Зорицу, која је
глумила пре више од 30 година, а онда и Лену, која ће оживети Kоштану у нашој
представи”, присетио се Митар Мирко Кркељић у разговору за наш лист.
Антрфиле
МАЈКА И КЋИ У ЛИКУ КОШТАНЕ
„Веома сам задовољна нашом премијером. Сама улоге Kоштане била ми је велика част,
нарочито зато што је моја мајка када је била мојих година играла улогу Kоштане, а сада
смо заједно имале прилику да је изведемо на сцени, и да делимо улогу. Што се тиче
екипе, заиста сам поносна на све нас, мислим да су се све пробе исплатиле. Задовољни
смо јако, а мислим да је најбитније то што смо сви уживали док смо изводили
представу. Посебно бих издвојила „средишњи део” наше представе, у кафани са
Миткетом и свим глумцима и плесачима, када сам се заиста потрудила да песмом и
игром пренесем публици слободу коју Kоштана представља. Осећала сам се
феноменално и иначе уживам кад год имам прилику да глумим и увек се трудим
максимално да ту прилику искористим на прави начин, поготово на даскама Српског
позоришта у Мађарској”, изјавила је за наш лист Лена Ембер.
Преузето из Српских недељних новина
