Културна сарадња Културног центра „Српски венац“
и Општинске народне библиотеке из Жабља
Двогодишња сарадња ове две установе, која је почела у фебруару 2023.
године, успешно се наствља. Да подсетимо читаоце да је до првог сусрета
чланова „Српског венца“ и делегације из Жабља, дошло током њиховог
студијског путовања у Будимпешту. Тада су „Српски венац“ посетили
Милован Мирков, директор ОНБ „Вељко Петровић“ у Жабљу, која је уједно
и Културни центар ове општине, коа и Варја Нешић, уредница културног
програма ове институције. Током пријатељског разговора Зорица Јурковић
Ембер, директорка „Српског венца“, представила је постојеће програме
који би могли да се представе публици у Жабљу. Прво гостовање је била
„Коштана“, представа Мирка Митра Кркељића, рођена у сарадњи са
Српским позориштем у Мађарској, која је доживела велики успег. У петак,
11. октобра, Срби у Мађарској су гостовали у Жабљу где је приказан видео
спот „Дух предака пева са нама“ и изложба Владимира Марковића
„Сакрално наслеђе Срба у Мађарској“. Домаћинима се обратила Зорица
Јурковић Ембер, директорка „Српског венца“: „Видели сте кратак филм
који је први велики пројекат наше екипе која ради у овом саставу. Желели
смо да представимо Србе у Мађарској у 21. веку. Поред овог филма, наш
уметник Влада Марковић, искористио је фото материјале да овековечи
српске храмове у Мађарској“, поред осталог рекла је директорка.
Владимир Марковић је детаљније упознао домаћине са садржајем
изложбе и говорио о својој инспирацији. Поставка ће у Библиотеци бити
изложена месец дана.
Антрфиле 1
Варја Нешић о изложби
„Српско сакрално наслеђе у Мађарској, приказано на фотографијама, јесте
споља скромно, али изнутра раскошно станиште наслеђених борби за
опстанак једне заједнице, њених идеала и дарова, као и завета предатих
потомцима. Ово је фотограф Владимир Марковић препознао и одабрао
храм, као наизглед скромну и свакодневну појаву, која у себи ипак чува
раскошну унутрашњост и сакривене детаље који живо сведоче о именима,
о самом животу. Тај живот се српској заједници у Мађарској јављао увек у
другом лику кроз историју, изазивајући је да се чврсто везује за корење
матичне земље. Цркве православних Срба су уметнички представљене
тако да потврдђују тврдњу да је храм оса у којој се пресецају унутрашња
превирања појединца и динамика живота заједнице, све преко једног
имена, које се у молитви изговара или се руком урезује у дрво: Бог. У тој
речи векови српског народа, и овде и „тамо”, постају истоветни јер „дух
предака пева са нама”. Због тога смо и ми испод крова ове установе
културе у нашој општини, у срцу шајкашке, дужни да кажемо да то јесте
исти глас заветног идентитета српског народа, који подржавамо, између
осталог и изложбом фотографија које су пред нама.
Катарина Павловић Бачи
