На сцени Српског позоришта у Мађарској приказана два филма:
„Изгубљени град“ и „Кад заборавиш јули“
Госте, међу којима су биле Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка БиХ,
Ивана Кунц, први саветник абасаде Републике Србије, као и др Јованка
Ластић, новоизабрана председница ССМ, поздравили су Зорица Јурковић
Ембер, директорка Културног центра „Српски венац” и Мирко Митар
Кркељић, референт за културу. „Данашњим програмом почиње пројекат
под називом „Ми и ми”, којим желимо да створимо друштвено политичке
и културне мостове између српске заједнице у Мађарској, наше матице и
Републике Српске. Низом манифестација желимо да дамо прилику
младим уметницима који живе, раде и стварају у Будимпешти, да се
представе нашој заједници. Први програм је „Вече савременог српског
филма“. Са нашом гошћом, Саром Радусиновић, разговараће Владимир
Марковић, наш дугогодишњи сарадник, аудио-визуелни уметник и
новинар”, рекла је Зорица Јурковић Ембер. Пре почетка програма минутом
ћутања одата је почаст страдалима у несрећи на новосадској железничкој
станици и недавно преминулој Александри Ластић, еминентној чланици
српске заједнице.
Током вечери су приказана два филма Саре Радусиновић, документарни,
под називом „Изгубљени град“ и кратки играни филм „Кад заборавиш
јули“. Први је интересантан свима онима коми живе далеко од свог града,
који осећају чежњу за кућом. Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица је била под јаким
утиском филма „Изгубљени град“. Своје утиске је поделила са публиком:
„Задивљена сам да неко тако млад, ко нема лично искуство, толико верно
пренесе дешавања и емоције из рата, када су људи напуштали своја
огњишта. То је прича свих избеглица из бивше Југославије, без обзира из
ког су града и тадашње републике. Мени је било двадесет година кад је
почео рат и до тог тренутка сам мислила да сам најпаметније на свету и да
све знам, а, по речима моје маме, нисам знала шта је живот. Тад је почело
избеглиштво, глад, зима, тешке сурове године и оно што је писала твоја
мама, то је прича записана је у срцима свих нас. Хвала ти што си то тако
верно пренела”, рекла је амбасадорка.
Сара Радусиновић је филмска редитељка из Бања Луке. Завршила је
филмску режију на Академији у Бања Луци, у класи професора Саше
Хајдуковића. До сада је снимила седам кратких играних филмова и један
кратки документарно филм, учествовала је у пројектима „Кости” (део
трилогије Месо-Кости-Кожа) и „Хотел Балкан”, који су се 2019. и 2020.
снимали у Бања Луци. Њени филмови „Изгубљени град“, „Нисам овдје“ и
„Кад заборавиш јули“ награђени су на многим регионалним, али и на
европским фестивалима. Тренутно је на другој години мастер студија из
области филма, на Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешти.
Како је модератор Влада Марковић приметио, у оба филма се појављује
исти лајт мотив, то је родни град. У првом филму он је невољно напуштен
због рата, а у другом, главна глумица се у њега враћа. Филм је једна
универзална љубавна прича. Требиње је место где је остала срећа главне
глумице, Јелене Јандрић. Њена љубав из младости, коју игра Емир Фејзић,
остала је заробљена у родном граду, а она је отишла у велики град, где
влада отуђеност. Повратак у родни град доводи до покушаја оживљавања
старе љубави. У једном тренутку је дивно и магично, да би она схватила
зашто је отишла и на крају се обоје враћају својим животима. Све догађаје
прати песма „Дугмића”, екс ЈУ рокера (група „Бијело дугме“), са речима да
је сад већ касно за све. У даљем разговору смо чули да уметмица носи исте
такве емоције, желећи да оде из своје мале Бања Луке коју воли и за коју
је везана, али схвата да је тамо спутана и да мора да се отисне у свет да би
се бавила својом професијом. Будимпешту воли, лепо се сналази, али се
радује повратку у свој родни град, где спрема нови пројекат.
Аутор: Катарина Павловић Бачи
