Оптација је веома важан историјски догађај за српску заједницу у
Мађарској, а и за већинско становништво у обе суседне земље. Оптирање
је почело 1923. и завршило се после десет година. Од 12.000 Срба, колико
их је 1920. живело у Мађарској, иселило се око 5000. Под оптирањем се
подразумева жеља за избор држављанства, дозвољен становницима
територије која је припала, по неком споразуму, другој држави, тј.
могућност задржавања дотадашњег или узимање држављанства друге
државе. Или укратко – селидба у Матицу. По заврштеку Првог светског
рата, оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Тријанонског
споразума, Срби који су живели са друге стране границе, у Мађарској,
добили су могућност и прихватили понуду и услове које им је обећала
новостворена држава, да се преселе и живе у својој матици Србији.
Њихова одлука није била ни једноставна, ни брзо донета. Требало је да
напусте вишевековна огњишта, да оду у неизвесност, у потпуно ново
окружење и да започну живот у новој средини коју нису познавали.
Међутим, у Србима из Мађарске су се пробудилe романтичне и митске
представе у вези са српском историјом, величином и снагом нове
Краљевине, у којој ће, како су се надали, бити у могућности да остваре све
оно што нису били у могућности да остваре у Мађарској. Рађање ових
осећања је потпомогла снажна пропаганда коју су водили конзуларни
представници Краљевине СХС у Мађарској и представници Будимске
епархије, као и мноштво обећања која су им понуђена, између осталог
земља и ослобађање од пореза на дужи временски преиод. Тежње и жеље
новонастањених Срба из Мађарске нису биле ни приближно задовољене.
Економски слаба, пуна политичких проблема, слабо административно
организована, новостворена Краљевина СХС није била у стању да испуни
дата обећања. Ови догађаји мало су познати српској културној и широј
јавности. У српској књижевности забележени су кроз роман „Воз
савести“, будимпештанског књижевника Драгомира Дујмова и књигу
прича „Дуго путовање у Табану“, новосадског писца и историчара Милана
Мицића.
Поводом стоте годишњице оптирања батањских Срба, Културни центар
„Српски венац“ најављује Годину сећања на оптанте под називом
ОПТАЦИЈА 100.
„Представљањем вредног културно – уметничког низа програма током
целе године, желимо да допринесемо неговању култа сећања, а кроз
упознавање прошлости и бољем упознавању себе. Зато вас чекамо у
„Српском венцу“ и на другим местима широм земље са занимљивим
позоришним представама, историјским предавањима, књижевним
вечерима, интервјуима, конкурсим и другим културно – уметничким
садржајима везаним за ОПТАЦИЈУ 100. У пројекту ће узети учешће и
друге српске институције у Мађарској, Самоуправа Срба у Мађарској,
Српски образовни центар „Никола Тесла“, Српско позориште у Мађарској
и Српски институт“, изјавила је директорка „Српског венца“ Зорица
Јурковић Ембер за наш лист.
Сарадници у „Српском венцу“ сматрају да темом као што је оптација треба
да се баве поштујући адекватне историјске чињенице које су на
располагању. При томе ће се српској заједници у Мађарској омогућити
потпуни доживљај заједничког обележавања и сећања. Овој теми ће да
приступе на нов оригиналан начин, на који је публика „Српског венца“ већ
навикла. Вођени овим принципима осмислили су прва два програма у низу
многих: Културни центар „Српски венац“ објавио је позив за учешће на
наградном конкурсу „ГОДИНА СЕЋАЊА – ОПТАЦИЈА 100“. „Очекујемо
радове уметника на тему оптирања у било ком виду уметности – ликовне,
музичке, фотографије, поезије и прозе. Све радове ће оцењивати стручна
комисија и биће изложени у просторијама „Српског венца“, а награда за
најбољи рад је 100.000 форинти. Услови конкурса су објавњљени на нашем
веб сајту и друштвеним мрежама, а биће објављени и у Српским недељним
новинама. Такође је у току и стварање оригиналне песме на тему оптације,
коју пишу и изводе млади српски уметници у Мађарској (Бранка Башић,
певачица етно музике, добитница награде „Прима јуниор“; Марко Ембер,
академски глумац и Мирко Митар Кркељић). Културни центар „Српски
венац“ намерава да сними спот и позива чланове српске заједнице у
Мађарској, да као глумци или статисти учествују у снимању видео
продукције, која прати овај пројекат и на овај начин буду део обележавања
ове важне годишњице. Свим овим активностима тему оптације желимо да
приближимо широкој публици“, рекао је Мирко Митар Кркељић,
продуцент за културу.
Преузето из Српских недељних новина
