Како смо раније најавили, у будимпештанском Националном театру
одржан је, седми по реду, традиционални Фестивал„Jelen/lét” –
Присутност, који је трајао од 1- 9. јуна. Фестивал није био посећен као
прошлогодишњи, али се за представе Српског позоришта у Мађарској
тражила карта више. Ова својеврсна театарска смотра националних
заједница у Мађарској, привукла је како људе из струке, тако и медије.
Приказана је двадесет и једна позоришна представа, две радионице и
неколико самосталних вечери, на којима су се представили истакнути
уметници народносних позоришта. Овога пута су то били Андраш Частван,
кореограф и добитник награде „Лами Иштван“, Оскар Њари, ромски
глумац и добитник награде „Јасаи Мари“, Тамас Дужи, позати винар и
уметник у казивању стихова, Илдико Франк, глумица немачке народности
и Славен Видаковић, директор Хрватског казалишта у Печују и уметнички
руководилац и редитељ у Народном позоришту у Печују. Радионице су
одржали Предраг Вуковић Пеђолино који је присутнима показао текнике
сценског кловна и Ц. Иштван Нађ, са техникама комедије дел арте.
Румунска народност се по први пут придружила фестивалу који је отворен
опером Румунског народног позоришта у Мађарској, под називом
„Шумска песма“. Овај музичко-плесни спектакл настао по драми
Украјинка Лесја, пева о победи доброте и спремности да се жртвује за
срећу. Изврсни певачи и плесачки ансамбл одушевили су публику. Исте
вечери Позориште Романо театро извело је рок мјузикл „Антигона“, у
режији Жолта Хорвата, који се потписује и као композитор. Радња ове
представе је савремена и одиграва се у једном ресторану. Роми је такође
представило Позориште Караван, са интерактивном представом „Музика у
тренду“, у којој се деца на забаван начин сусрећу са озбиљном музиком.
Ромско позориште Караван, представило се озбиљном причом под називом
„Девијантност“, у којој једна девојчица заостала у развоју, кроз своју
фигуру поставља питања о моралу, међусобним односима и непријатним
чињеницама.
Другог дана фестивала публици се предствила већ добро позната музичка
представа Српског позоришта у Мађарској „Коштана“, ствараоца и
режисера Митра Мирка Кркељића, који се појављује и као глумац. Овога
пута представа се играла на оба језика, а био је обезбеђен и титл, тако да је
и мађарска публика могла да прати тужну трагичну причу о циганки
Малики, адаптацији на основу романа Борисава Станковића „Коштана“.
Интересантну фабулу су допуњавале предивне народне песме из
врањанског краја у извођењу Лене Ембер, као и игре у извођењу наших
младих фолклораша, Биљане Куцукали (Сабо), Бранке Ћосић, Монике Тот,
Бојана Мишљеновића, Милоша Јакшића и Милана Грунчића, уз пратњу
изврсних музичара Растка Гергева, Давида Ередича, Золтана Балога и
Јаноша Марошија. У глумачкој екипи, поред лене Ембер, засијали су и
Зорица Јурковић, Катица Шокац, Тибор Ембер, Дејан Дујмов, Ратко
Краљевић, Бранимир Ђорђев и Вељко Круљ. Представа је добила велики
аплауз и похвале.
Српско позориште у Мађарској на Фестивалу је гостовало са још једном
представом. У питању је музичка комедија под називом „Зуб оца“,
копропдукција са Народним позориштем из Суботице, а у режији познатог
мађарског редитеља Андраша Патакија. По роману Стевана Сремца „Поп
Ћира и поп Спира, текст је написао Веребеш Ерне, драматург Националног
театра у Будимпешти.. Цео глумачки састав публика је испратила са
овацијама (детаљнији приказ ове представе објавићемо у следећем броју
нашег листа). Представа која је привукла велику пажњу српске публике
била је и Еурипидова драма „Хекаба“, по редитељском читању Бранка
Плеше, познатог београдског глумца. Извели су је студенти глуме треће
године Академије умјетности Универзитета у Бањалуци, у класи Радослава
Миленковића. Он такође потписује режију. Представа је рађена у
копродукцији Народног позоришта Републике Српске. Пет талентованих
девојака играле су Хекабу и приказала велику бол при губитку некога ко се
воли. Придружује им се и један глумац, који употпуњује снагу представе.
Млади глумци и редитељ су неколико дана били гости Српског позоришта
у Мађарској и провели су незаборавне тренутке у обиласку Пеште, Будима
и Сентандреје.
Словаци су се представили са три представе. Позориште Вертиго
представом под називом „Толико лоше, колико само може да буде“. Ово је
једна симпатична прича о љубави и о многим другим стварима о којима се
прича на клупама у парку. Позориште Цервинус је учествовало са две
представе. Једна је бајка у режији Андраша Частвана, која говори о краљу
Матеји, за време боравка међу словачким народом. Изврсна кореографија
која говори о једној кошуљи обилује хумором, велича мудрост и правду.
Друга представа је мјузикл у два чина под називом „Багремов човек“. Ово
је историјска прича из 1767. године, пуна фантазије, загонетки, говори о
вери, љубави и издајству.
Јерменска народност је дошла на фестивал са три представе. У извођењу
уметника позоришта Урарту, приказана је биографска представа о
познатом француском шансоњеру јерменског порекла, Шарлу Азнавуру.
Јерменско народно позориште Арташат гостовало је са музичком
луткарском представом представом под називом „Бајка о чудноватој
башти“, у режији Тунде Келер и Естер Конц, а по тексту Тунде Тројан.
Јерменско позориште Ани –Будавари приказало је монодраму
„Лидеркланг“, у режији познатог глумца и редитеља Петера Бређана,
добитника награде „Јасаи Мари“, која говори о животу породице Мадач.
Немачку народност су представили позориште Дојче Буне са представом
„Све што је лепо“, која говори о томе како се деца носе са самоубиством
мајке. Немачки театар Јетз представили су Илдико Франк и Андреас Косек
у комедији о мушко-женским односима из одломака познатог немачког
комичара Вика фон Булова. Грци и Позориште Амфитеатро овага пута су
наступили са представом „Карагиозис“, бајци са много песме и игре у
режији Фотиоса Колатоса.
Габријела Хаџикостова, драмска уметница и директорка бугарског
позоришта Малко Театро, представила је своју народност предством
„Марлен“, у режији Иштвана Ц. Нађа, о познатој глумици Марлен
Дитрих. У пратњи изврсних музичара извела је снажне песме ове филмске
диве, које дирају у срце.
Велики успех доживела је драма Хрватског казалишта из Печуја, „У
агонији“, Мирослава Крлеже, а у режији Дарија Харјачека. Одлични
глумци из Вировитице одиграли су драму о несрећној људској судбини,
коју немилосрдно мељу друштвене конвенције, политичке промене и
интимне несреће.
Мађарско народносно позоришно удружење затворило је Фестивал
музичком представом „Малецна Европа“, у режији Фотиоса Колатоса, а
драматург је Тунде Тројан. Шта значи малецна Европа народностима које
имају дугогодишњу традицују и богату културу, интересантном
кореографијом и песмама показили су глумци 13 народности које живе у
Мађарској. На крају представе путујућа награда Ласло Гергељ уручена је
Јерменском позоришту.
Антрф 1
Изјава Милана Руса, директора Српског позоришта у Мађарској,
добитника награде „Јасаи Мари“ и главног организатора Фестивала
„Присутнос“
Овогодишњи Фестивал се одржао за време кампање и за време избора. На
Фестивалу није било никакве политичке кампање, то је једна уметничка
приредба, презентација народносних театара са репрезентативним
представама које су током године настале. Слично као ранијих година,
фестивал је био успешан, било је много гостију. Појавили смо се у многим
државним медијима, послали смо видљиви у Мађарској. Директор
Националног театра, Атила Видњански погледао је једну нашу представу и
добили смо похвалу. Професионална позоришта су успела да напуне сале.
Имали смо два изванредна глумачка портрета, Славена Видаковића и
Оскара Њарија и две одличне радионице.
Ролап изложба је се остварила уз подршку Српске самоуправе у Јожефваросшу.
Катарина Павловић Бачи
Преузето из Српских недељних новина
