Необичан песник са дивним гласом
У „Српском Венцу, 15. априла одржано је књижевно вече. Гост је био
песник и свестрани уметник из Београда Немања Драгаш, добитник
награде „Милутин Бојић“.
Митар Мирко Кркељић је поздравио госте и изразио радост што „Српски
венац“ успоставља контакте са младим уметницима, представницима нове
генерације. У лежерној и лепој атмосфери, уз звуке гитаре свог пријатеља
Борка Лукића, песник је својим атрактивним гласом говорио стихове из
своје три збирке својих песама. Иначе је објавио осам збирки поезије у
којима се налазе првонаграђене песме са фестивала књижевности и
поезије у Србији. Све осим збирке „Морфијум“ у којој је поетика другачија,
интимнија, и даље рефлексивна, са једном дозом љубавности усмереној
ка другој особи. Суштиниски није посвећена никоме, него његовој
слободи, том тренутку, кад је каналисао своју рефлексивну мисао на овај
начин. „Хтео сам да имам књигу коју ћу ја бирати, која неће имати
издавача. Сам сам уредник и сам је говорим. Сви циклуси које се у овој
књизи налазе, представљају елементе који су део једињења морфијума,
креирани су да буду изречени наглас“, рекао је песник. Пре короне
настала је збирка „Антитела“, рефлексивнија, дубља и мрачнија, зато што
је настала у периоду када је песник живео у иностранству. У песмама се
осећа доза носталгије, која је обучена у једну врсту поетичког лутања кроз
шуму и тражења излаза. Збирка „Его макете“ (конструкција песниковог ја),
која је добила награду „Милутин Бојић“, настала је 2020, осврт је на
губитке, најчешће из детињства, која се углавном јављају када одете из
своје домовине. Све књиге Немање Драгаша су пресек његовог одрастања.
Збирка „Фантазија у плавом“, излази 2008. године, када је песник имао 14
година. Ту су и збирке „Обећани свемир“, „Оковани сатима“ и
билингвално издање на српском и немачком. У свакој збирци се види неки
други Немања. Његова прва књига „Фантазија у плавом“ настала у
детињству, елегија, објављена је 2014. године. У песмама Немање
Драгаша појављују се космички мотиви, за многе догађаје налази
математичку логику, а себе је нашао у медитацији. Иначе рођен је и
одрастао Црној Гори, у Пљевљима. Одрастање у малом месту је, како
каже, доживео је необично, можда и трагично, као личност која би ипак
хтела нешто мало другачије од генерацијских потреба и реалног стања
тадашње заједнице, где није осећао припадност. Слично се догодило и
када је отишао у Немачку и пар године се бавио молекуларном
биологијом. У оба случаја му је било тешко и имао је потребу да побегне,
зато је лудачки писао да би, како каже, могао да дише. У Београд је дошао
2011. и те исте године, са својих 19 година је примљен као најмлађи члан
Удружења књижевника Србије у истрији. Најлепше и најинтензивније
тренутке доживео је у Грузији и Јерменији.
Немања Драгаш је завршио је Факултет драмских уметности у Београду, а
бави се креативним маркетингом, где може да каналише своје писање,
креативност и естетски доживљај. Такође се бави синхронизацијом
документарних и цртаних филмова, а његов чаробни глас може да се чује
и у рекламама.
Ово је један посебан моменат, интиман моменат, где се стварају
заједничке успомене. Често ми се дешава да заплачем на књижевним
вечерима. То није само промоција кљиге, него ја нешто дубоко, интимно
поделим са публиком. Поезија је увек енергија, поезија је увек терапија,
поезија живи и ван књижевности, она је нешто што људи раде због нас и
са нама.
О својој поезији и инспирацијама не говори, то оставља читаоцима.
Преузето из Српских недељних новина
