Поводом два и по века од рођења Јоакима Вујића, једном од најзначајнијих
личности наше културне историје, 9. септембра, на сам дан рођења, у
његовој родној Баји, обележена је годишњица низом пригодних програма.
У преподневним часовима, у српској православној цркви, где је Јоаким
Вујић 1772. године крштен, отац Јован Бибић, одржао је парастос, уз
појање Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина. Милан
Рус, драмски уметник и директор Српског позоришта у Мађарској,
прочитао је своје писмо упућено Јоакиму Вујићу. У надахнутом тексту,
испреплетаном личним осећањима, описује Јоакимов животни пут и
стваралаштво. На крају, писмо каже: „Написао си још књижицу „Како да
се постане богат и своја кеса напуни“, иако си провео
последње своје године у тешкој оскудици и сиромаштву.Умро си у
Београду, 20. новембра 1847. године. Сахрањен си у гроб Симе
Милутиновића Сарајлије, у близини Цркве светог Марка, на старом
ташмајданском гробљу у Београду. Гроб ти је касније заметен. 1927. када
је старо београдско гробље прекопано, пронађено је тело Симе
Милутиновића и положено у породичну гробницу. Његове кости су
недвосмислено распознате на основу телесних особености. А твоје? Како
да ти одамо почаст кад не знамо ни где си сахрањен?? Место и дан твог
рођења ћемо одабрати да би славили твој допринос српском театру који је
и дан данас у ембрионалном стању, а ембрион театра се зове позориште.
Једном ће да се роди тетар каквог си га ти замишљао, а до тада ћемо
истражити све што се још не зна о теби. Шта још имам да ти кажем?У
крагујевачком Књажевско сербском театру сам имао част да преузмем
награду: прстен са твојим ликом. Хвала ти Јоакиме на свему.
Парастотсу су присуствовали и чланови бајске и других српских
самоуправа, руководиоци и сарадници српских институција у Мађаракој и
представници српских медија. Након полагања венаца у црквеној порти,
поред бисте Јоакима Вујића, приређен је свечани пријем у просторијама
Срспке самоуправе у Баји.
У истом простору, у поподневним часовима, Пера Ластић, директор
Српског института, отворио је изложбу, која је 2013. године, цео месец
била изложена у будимпештанском Националном театру, поводом
обележавања 200. годишњице „Крешталице“, прве грађанске српске
представе, коју је приредио Јоаким Вујић. Да подсетимо да је тада Српско
позориште у Мађарској, на истом месту, извело представу Радослава
Златана Дорића „Чудо у Рондели“. Изложба се састоји из десет ролапова,
на којима је приказан процес настанка прве јавне српске представе у
Будимпешти, преко живота и дела Јоакима Вујића, брзи и кратки преглед
два века и кратко представљање Српског позоришта у Мађарској, које је,
при оснивању понело име Јоакима Вујића. На првом ролапу приказан је
портрет Јоакима Вујића, рад српског сликара Димитрија Петровића. Пера
Ластић је у свом интерсентном и духовитом предавању, прошао кроз
садрај свих ролапова. На почетку свог излагања се осврнуо на Бају, малу
српску заједницу, која је међутим, изнедрила и Српству дала врло значајне
уметнике, писце, песнике, сликаре, црквене великодостојнике, научнике,
адвокате и лекаре. На једном ролапу је приказана слика пожара у Баји, који
се спомиње, јер је тада изгорела архива српске цркве и са њом многе
информације о породици Јоакима Вујића и његовом боравку у свом
родном месту. Јоаким Вујић је иначе објавио аутобиографију свог
пустоловног живота под називом „Животно питање и прикљученија“. Био
је заљубљен у позориште и свуда где се кретао постављао је комаде са
ђацима и аматерима. Важна чињеница је да је он у Србији основао прво –
Књажевско позориште у Крагујевцу. Представа „Крешталица“ у
будимпештанској Рондели, настала је тесно повезана са мађарском
позоришном струком, што је омогућило да се представа изведе.
Учествовали су српски ђаци из Сентандреје, којима је Вујућ предавао у
Препарандији, а исто тако и пар водећих мађарских глумаца, који су
говорили српски језик. Иначе, представа Иштвана Балога на мађарском
„Црни Ђорђе“, о Првом српском устанку, такође је доживела велики успех
код мађарског грађанства. Отац српског позоришта је многа дела преводио
и штампао и у многим градовима изводио своје представе. На изложби се
виде и најистакнутији српски глумци из XIX и XX века, као и детаљи из
развоја садашњег Српског позоришта. „Све ово што је било и дешавало се,
утиче на нас да осетимо да имамо обавезе према савременој генерацији и
према будућој српској заједници. Све нас то обавезује да се бавимо
позориштем и да то радимо на квалитетном нивоу. Позориште је грана
уметнисти која формира заједницу, која се обраћа заједници и укључије је
у догађања“, речи су којима је Пера Ластић закључио своје излагање.
У наставку програма одржана је конференција, на којој су говорили Милан
Рус и Валентин Венцел, директор „Ујвидеки синхаза“ из Новог Сада. Он се
захвалио се на позиву да присуствује јубилеју једног од највећих великана
позоришта, српског и мађарског. Примећује и жали што су позоришта у
Србији врло скромна у иницијативама за приказивање стваралаштва
Јоакима Вујића, као и на обележавање ове годишњице. „О Јоакиму Вујићу
смо учили на Факултету драмских уметности у Новом Саду из предмета
Југословенска драма. Његова штива су била једна од првих која смо
проучавали. Позоришта нису играла његове комаде, а Вида Огњеновић,
која, на жалост, није успела присуствује овом скупу, написала је доста
популаран комад ’Како насмејати господара’, који говори о Јоакиму
Вујићу, односно о његовој трупи и односу према власти. Данас имамо
фестивал Заједнице професионалних позоришта Србије ’Јоаким Вујић’, на
коме учествују и позоришта из Војводине. Такође постоји ’Јоакимфест’,
међународни фестивал“. И то је све“, поред осталог је рекао Венцел.
Говорио је о представи „Црни Ђорђе“, која није играна 150 година и
Новосадско позориште је поставило на сцену 2018. године, под називом
„Црни“ у режији Жарка Томића. Представа говори о националном
освешћењу и српског и мађарског народа, о слободи аутентичног
изражавања, са енергијом Јоакима Вијића, која га је целог живота
покретала. Представа је доживела велики успех.
По завршетку конференције, публика је погледала најновију представу
Српског позоришта у Мађарској, дуодраму Јована Јањића, „Патријарх
Павле – Бити човек међу људима и нељудима“, у режији Милана Руса, у
којој играју Милан Малбаша и Александар Дунић.
Обележавањем овог важног јубилеја, Јоаким је постављен на пиједестал
који заслужује у српској културној историји. Организатори манифестације
су Српско позориште у Мађарској, Српски институт у Будимпешти,
Културни и медијски центар „Српски венац“ и Српска самоуправа у Баји.
