Текелијанум – концерт и промоција новог албума Бранке Башић
„Мој Чип“
У оквиру Фестивала „Јесен у Српском венцу“, у пештанском Текелијануму, 26. новембра одржан је концерт Чипљанке Бранке Башић, познате уметнице, етномузиколога и интерпретатотке народних песама, на коме је представила свој нови албум „Мој Чип“. Једноипочасовно музичко вече испунила је прекрасна музика уз одличне музичке обраде, освежени Бранкиним духовитим причама и анегдотама.
„Неким песмама сам дала крила да полете далеко, неке сам оставила у њиховом гнезду!“
У име „Српског венца“ госте и извођаче поздравио је Митар Мирко Кркељић и изнео мисли др Габора Ередића о Бранки Башић и њеном пројекту. Скупу се затим обратила уметница и испричала своју интересантну причу о настанку албума. Са српском музиком се упознавала од малих ногу, слушајући православне литургије и песме које су певали мештани, тетка Маријa (Petrovics Szávóné Mály Mária), Жигa бачи (Zsifkó Assabiny) и Љуба нени (Nikolics Sándorné Assabiny Ljubica). Њохови напеви у оригиналу чувају се за успомену, а публика је у току концерта имала прилику да их и чује и сазна како су се Бранкине песме некада певале. Прва песма којом Бранка Башић отворила концерт, „Удовичин жал“, већ одавно је позната публици и радо је певуше многи чланови српске заједнице. Изводи је уз изузетну музичку пратњу Слободана Вертетића на хармоници. „Ово је прва песма која је добила крила, позната је од Будимпеште до Београда, на великим и малим сценама. Она ми је најомиљенија, прирасла ми је к срцу. Кад би требало да се представим само једном песмом, то би сигурно била ова“, рекла је Бранка. Једна за другом низале су се песме: „Јахорина планина“ и „Ој, Јоване“, песма од 16 строфа, у трајању од 9 минута. Затим песме: „Вију ветри“, „Кладило се“, „Имао сам“, „Ђурђевданска кишица“, „Седамдесет и два дана“. Песме једна лепша од друге, свака пропраћена интересантном причицом или анегдотом, у интерпретацији талентоване певачице, која у себи носи и глумачки таленат. Бранкин пријатан глас пратио је изврстан седмочлани оркестар. Последњаом народном песмом са елементима попа „Ој, јаворе“, испуњену дугачким инструменталним деловима, у којој се инстрименти нижу један за другим, стварајући савршено јединство, концерт је завршен у великом стилу. Речима је тешко описати музички доживљај где су се у дивној хармонији смењивали и надопуњавали хармоника, саксофон и кларинет, фрула и кавал, тапан и тарабука, електрична соло и бас гитара, тамбурица и контра тамбура. Свечаном салом одзвањала је музика, која је публику просто остављала без даха. Текелијанум је угостио концерт који се памти!
Средства за одржавање ове манифестације обезведила је Фондација „Бетлен Габор“.
антрфиле 3
Састав оркестра
Слободан Вертетић-хармоника, Михаљ Ђерђ-жичани инструменти, Бенце Бабчан-дувачки инструменти и контра тамбура, Кристијан Родек-тамбура и тарабука, Атила Гера-кавал, Атила Борош-бас гитара и Михаљ Ђерђ мл – тапан
антрфиле 2
др Габор Ередић – о пројекту Бранке Башић
„Верујем да ће свако, ко буде саслушао Бранкицин концерт, бити изненађен његовом посебном амбијенталном лепотом. Тај очаравајући звучни свет са албума, било да нас мами у мало место Чип, на Чепелској ади, или до Скадарлије у Београду, у једном тренутку као да нас милује бајковитим причама, или размрдава ватреним звуцима Балкана, оживљава новом животном снагом добро познате мелодије проткане смелим идејама и сазвучјима. И само што смо се оријентисали у простору, бивамо затечени новим узбуђењем у временској димензији, када се то заправо дешава, да ли у далекој или блиској прошлости или можда у садашњости… Одговор нам пружа Бранка Башић, која је стасала и сазрела у праву уметницу, којој је успело да све то обједини својом јединственом бојом меког звонког гласа, као и да све оживи својом појавом. На свом путу, она оркрива себе, своје родно мести, корене, песме и музичке сараднике. Сада нам је у рукама њен албум, једно несвакидашње издање народне музике, које није у потпуности аутентично, нити је прави кросовер, већ је комбинација свега тога. Бранкина музичка свестраност није само последица трагања за сопственим путем, већ је одраз препознатог и прихваћеног двојног идентитета, који је тако својствен њеном бићу…“
антрфиле 1
Бранка Башић – о настанку албума „Мој Чип“
„Настанак албума обухвата период од 2008 – 2015. године, када сам у свом родном Чипу, међу српским становништвом, почела да сакупљам народно музичко благо, да би касније, из те фолклорне грађе, написала и, на Музичкој академији ’Франц Лист’ у Будимпешти, одбранила свој дипломски рад на тему ’Народне песме Срба у Чипу’. Због моје везаности за српско порекло, лепих успомена из детињства и знатижеље према прошлости, пожелела сам да оживим ову ризницу сакупљених народних песама, обрадим је са научног аспекта и уградим у своју уметност. Тако се родила идеја да направим албум. Међутим, моја склоност ка експериментисању, немиран стваралачки дух и потреба за откривањем новог, не би могли потпуно да се задовоље једним издањем саствљеним искључиво од аутентичне народне музике. Због тога сам се определила за обраду народних песама, које су настале на основу мојих досадашњих музичких искустава. Неким песмама сам дала крила да полете далеко, неке сам оставила у њиховом гнезду! Годинама сам неговала тај, за мене посебно драг, звучни матријал, који сам с времена на време преслушавала и упијајућу га, пуштала да се у мени обликује баш као што је током протеклих векова преживео у народу, у мом селу, пренашајући се усменом традицијом, а пре свега срцем. Ове песме чувају трагове прошлости, духовни свет, осећања и успомене српског народа у Чипу и надам се да ће овај мој албум наставити да преноси истинске вредности потврђене у времену.“
