У оквиру обележавања празника Светог Саве и скорашњег завршетка рока за пријављивање студената на факултете у Мађарској, Културни и медијски центар „Српски венац“ из Будимпеште је направио стрим емисију о Смеру за српски језик и књижевност на Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешти. Учествовали су професор др Александер Урком, шеф Смера за српски језик и књижевност, лекторка Андреа Шупут Марковић, студенткиња Тимеа Тот и апсолвент Грга Олах. Разговор је водио Мирко Митар Кркељић, који је и сам био студент овога Смера.
Александер Урком ја дао кратак историјат Филозофског факултета „Етвеш Лорант“ у Будимпешти који има дугогодишњу традицију. Основан је пре 385 година, 1635. „За петнаест година славићемо четири стотине година од оснивања факултета. Унутар Универзитета наш факултет је био други основан, после теолошког. Врло је интересентно да је и славистика у нашем региону, доста рано основана. Имамо историју дужу од 150 година. Славистички програм и славистичке студије покренуте су 1849. године. Само је бечка славистика основана годину дана раније“, рекао је Урком. Из његовог излаања сазнајемо да су шездесетих година XIX века професори почели да се баве темама везаним за српски језик и књижевност. Међу тадашњим студентима Пештанског универзитета били су славни Текелијанци, међу њима Јован Јовановић Змај. Самостална катедра, односно Смер за књижевност основан је 1992. године, када се одвојио од Српско-хрватског смера. На Смеру се слуша комплетан академски програм, преко основних студија, мастер и докторских студија. На Факултету има 8000 студената, прошле године је 2200 уписано на прву годину. Постоји 16 института, 64 одсека, који организују 59 програма основиних академских студија и 76 програма мастер студија, као и 5 докторских школа са укупно 72 докторска програма. Александер Урком је део својих студија провео на србистици у Будимпешти, када му је предавала стара гарнитура професора, Петар Милошевић, Предраг Степановић и Димитрије Стефановић. „Имао сам срећу да будем студент ових професора, врсних стручњака и педагога. Од њих смо стекли веома широко знање, у периоду мог школовања деведесетих година, које су биле тешке тешке за све, а нарочито за младе људе, па и за мене, јер сам отишао од куће, променио земљу. Са милион својих проблема, они су му помогли да се пронађем у науци“, рекао је Урком. У сличној ситуацији је била и лекторка Андреа Шупут Марковић, која се после Српске гимназије у Будимпешти, вратила у Србију, а затим је поново дошла у Мађарску и запослила се на факултету. „Будимпешта је град који свакоме може нешто да пружи. Другим очима сам је посматрала кад сам била ђак, него сада. Имам много пријатеља и родбине, долазила сам и као дете, овде се добро осећам и желела сам да се у Будимпешти и запослим“, рекла је Андреа Шупут Марковић. Грга Олах је говорио о томе ко су студенти на србистици. „Студенти долазе са различитих страна, са разним мотивацијама и са различитим знањем српског језика. Има и оних који знају само десетак речи. Доста је Мађара из Војводине и ђака који су завршили Гимназију „Никола Тесла“ у Будимпешти. Има их и таквих као што сам ја, који после тридесете пуне, крећу у студенске воде. Да упишем овај факултет мене је мотивисло то што сам љубитељ књижевности, а и сам се бавим писањем песама“, рекао је Грга Олах. По његовим речима цело студирање је било лепо искуство, допадало му се што су студенти из различитих крајева. Мисли да факултет није тежак, ако постоји предзнање српског језика, а они који уче од почетка, морају мало да се помуче. Уз велику помоћ професора могу да постигну довољно знање језика и да се овде запосле. За оне који не говоре српски језик, кад упишу факултет најважнија је улога лектора. Андреа Шупут Марковић је објаснила да она држи различите часове у складу са нивоом знања српског и сматра да је ово веома важно. Студенткиња Тимеа Тот је мађарица из Војводине и на факултет је дошла са малим знањем српског језика. Њена главна мотивација да упише факултет је жеља да активира знање српског језика и још боље га научи. Добро се осећа на факултету и задовољна је што је кренула у овом правцу. На питање шта су предности србистике у Мађарској у односу на факултете у Србији и чиме би мотивисао студенте да упишу овај факултет, проф. Урком је одговорио: „Учити српски језик и књижевност наравно да је најбоље у Србији. Наш задатак је врло интересантан, ми смо веза између две културе, два народа и то је наш плус, који покушавамо да представиомо нашим студентима, будућим и садашњим. Ми желимо да српски језик, књижевност, културу, историју ставимо у шири контекст, који се може гледати са регионалног аспекта, ми смо овде да покажемо врло интересантне додирне тачке две културе. Ми не желимо да се утркујемо са београдским и новосадским катедрама. Сличам задатак има и Катедра за хунгарологију у Београду. То су места, мале оазе, које показују да постоји разговор између две културе, постоје заједнички интереси, заједничка историја, коју истражујемо и волимо“, рекао је Урком. Он је такође говорио о изменама које су се десиле у последњих десет-петнаест година, а то је отварање катедре према другима и добрим односима са мађарским катедрама у Србији, затим са србистикама широм света. Постоје заједнички пројекти, тренутно раде на пројекту састављања мађарско-српског академског речника, који је од капиталног значаја. Учесници су се такође присетили и додатних садржаја на факултету, који се радо памте. То су екскурзије, преводилачки кампови, размене студената, обележавање празника, културни програми. „Ми се трудимо да и у јесен и у пролеће организујемо екскурзије у Србију. Сваке године посећујемо Сајам књига у Београду, ту су одласци у позоришта, а и у друге градове, на пример Праг и Беч. На екскурзијама увек постоји и културни и забавни садржај“, надовезала се Андреа Шупут Марковић. У разговору се поменуло и одвијање дигиталне наставе у време пандемије. У почетку је студентима требало времена да се навикну на ову врсту студирања, касније се све добро одвијало. Тешкоће постоје при самом учењу језика, где је важна присутност профеосра и комуникација професора и студената. Професорима је потребно много више времена за припрему једног дигиталног часа и сви се надају брзом повратку раду уживо. На Смеру за српски језик ради још и др Драган Јаковљевић, који је био спречен да буде присутан у емисији. Драган Јаковљевић је дошао на место Петра Милошевића, врсног прозног писма, пуног енегрије. „Драган је врло сличан, знамо да се и он бави писањем прозе и песама. Он на свој професорски задатак гледа са другог аспекта, воли то што ради и ми смо срећни да имамо једног писца који је професор. Јаковљевић је одговоран за комплетан програм књижевности, а у мојим рукама је комплетан лингвистички курс. Потребно нам је широко знање да би своју енергију могли да усмеримо на тренутне задатке. Андреа је одговорна за језички део“, објаснио је Урком. Професора Уркома од недавно познајемо и као текстописца, продуцента и певача прве рок групе у Будимпешти „Баба Рога“, чији су чланови и студенти. Све ове додатне активности професора србистике чине их још занимњивијим студентима. Урком такође говори о будућности Катедре за српски језик, коју вероватно не очекују неке формалне промене, него треба да се развија оно што данас постоји. Он је задовољан како функционишу и једино се нада да ће Министарство просвете мало да повећа квоте упис већег броја студената. На крају емисије присутни студенти поручили су онима који се још двоуме да се што пре пријаве и упишу на Смер за српски језик и књижевност на Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешти.
И овога пута емисију је припремила екипа „Српског венца“, директорка Зорица Јурковић Ембер, Мирко Митар Кркељић, уредник и водитељ, Катарина Павловић Бачи и Душан Которчевић, мајстор технике.
