Након прошлогодишње предпремијере у Ловри, овогодишње премијере у
Будимпешти и гостовања у Шиклошу, представа Мирка Митра Кркељића,
под називом „Бучура“ прешла је границу и освојила публику у Сенти и
Сомбору. Рађена је у копродукцији Српског позоришта у Мађарској и
Културног и медијског центра „Српски венац“. О овој представи је већ
више пута писано, али да подсетимо читаоце да је ова фиктвна прича,
настала по идеји Душана Которчевића, а на основу сеоских прича,
анегдота и слика, које су сакупили Славица Зељковић и Душан
Которчевић. Он је, такође, са својом мајком, професорком српског језика
Јулијаном Которчевић, урадио лектуру на дијалекат који се говори по
српским селима на Чепелу. Режију потписују Мирко Митар Кркељић и
Зорица Јурковић Ембер.
Сенћанска публика је показала велико интересовање и уживала у
представи. Пред пуном позоришном салом, глумци су шалама, духовитим
анегдотама и музиком освојили Сенћане и добили велики аплауз и
похвале.
Дугогодишњи сарадници, чланови Сенћанске камерне сцене „Мирослав
Антић“, њен оснивач Лазар Пајтић и чланови Српског културног центра
„Стеван Сремац“, срдачно су угостили своје госте из Будимпеште.
Наредно вече успех се поновио и у Сомбору. Пред препуном позоришном
салом глумци су надахнуто играли и много пута били награђивани бурним
аплаузом.
Бранко Унгиновић: „Морамо да се држимо заједно, мало нас има и ако се
ово не сачува, неће бити добро. Од оног силног српског народа, од оне
културе која је бујала, ми смо се свели на, како се каже, орахову љуску. То
треба да се чува и да се пази.“
Зорица Јурковић Ембер: „Са ове турнеје носимо дивне утиске. Срећни смо
што је публика прихвалтила наш хумор и наше песме, што је реаговала и
учествовала и што је ова шаљива представа напунила позоришне сале и у
Сенти и у Сомбору.“
Мирко Митар Кркељић: „Сарадња са позориштима у Србији нам је веома
важна. И сенћанско и сомборско позориште имају велику традицију и
пробрану публику, тако да нам много значе и симпатије и аплаузи које
добијамо. Био је велики изазов играти у ова два града.“
Гостовање у Сенти обезведио је Српски културни центар „Стеван Сремац“
и приватни спонзори, захваљујући ангажовању глумца Бранка Унгиновића.
Наступ у Сомбору обезбедила је Српска самоуправа Кишпеште. Заменик
председника Игор Рус се после представе захвалио домаћинима на
гостопримству.
Глумци су гости и чланви Српског позоришта у Мађарској: Тибор Ембер,
Мирко Митар Кркељић, Бранко Унгиновић, члан Сенћанске камерне сцене
„Мирослав Антић”, Бранимир Ђорђев, Зорица Јурковић Ембер, Катица
Шокац, Лена Ембер, , Федра Алмошд, чланица Грчког народносног
позорориша, Ратко Краљевић, гост из Новог Сада, Золтан Ембер и Душан
Которчевић. Овде су и чланови КУД-а „Табан”, Биљана Сабо, Дејан
Дујмов Ана Штурц, Моника Патарчић, Богдан Сабо и Илија Адамов.
Представу је пратио оркестар Растка Гергева, музичког режисера,
уметника на хармоници. Асистент режије је Катарина Павловић Бачи, а за
сценографију се побринуо Тибор Прагаи. Технику су радили: Богдан Сабо,
Душан Которчевећ.
Антрфиле
Давид Кецман Дако, писац и књижевни и позоришни критичар из
Сомбора, иначе велики пријатељ Срба у Мађарској, честитао је свим
учесницима представе и захвалио се за угођај, који, како каже, могу да
приреда само наши људи који су изван граница матице земље. Он већ
четрдесет година прати позоришну и аматерску и професионалну сцену и
написао је велики број рецензија. „То што сте ви вечерас урадили је сјајно.
Сомборци су иначе веома строги при гледању представа, ово је позориште
са дугом традицијом, које је култувисало публику. Одавно нисам видео
толико аплауза на отвореној сцени, како је било вечерас. Сомборци су се
отргли од своје строгости и аплаудирали. То је за глумачки ансамбл
показатељ где је акценат те путање са сцене до очију из таме, које ви не
видите. Али кад се чује аплауз, то је одраз дамара, а дамари су ехо онога
како срце осећа и како душа може да проговори и да се осети при додиру“,
рекао је Кецман. Честитао је на идеји, али каже да је ансамбл најважнији,
прво лице множине у сваком театру је његово величанство глумац. По
њему је комедија оно што нас откључава, не трагедије, не драма! „У свему
ономе што смо видели вечерас, догађа се оно што људи воле, осећају. На
око је ово једноставна представа, за пук, за народ, како се некад радило. Та
нит, та идеја је одавно присутна, не само у Српском театру, где постоји
комедија ситуације, елементи драме, драмски заплет и дивна прича. То је
веома тешко одиграти. Захваљујући редитељском концепту ви сте успели
да ставите неколико жанрова у једну целину, а да постоји прича, да је све
повезано, да се види време прошло, борба за власт, грамзивост,
суревљивост, какве су последице када болујемо од своје сујете. И у свему
томе младост, обичаји и игре. Успели сте да повежете то што је давно било
у српским местима у Мађарској. Направили сте представу у којој се огледа
вечност. Вечност Срба три века и више уназад, а и садашњи тренутак, јер
сте довели Орбана на сцену“, надахнуто и духовити је говорио Давид
Кецман. Похвалио је музички лајт мотив који је каже, врло лепо пласиран
и одраз је путање и музичке споне које прерастају у песму, „то је као да је
у једну плетеницу уплетено бисерје те плетенице у једну целину“. Свидели
су му се и сценски ефекти. Једноставна сценографија, у средишту села
наша црква, али само врата, „која су ми током целе представе стварала
утисак да улазим у један од храмова мени тако драге Сентандреје, коју
посетим сваки пут када одем у Мађарску. Моја љубав према нашима,
према Будимпешти и Сентандреји, је љубав моје породице. Лепо је видети
потомке мојих добрих пријатеља, како настављају традицију. Добро
играте, добро певате, велика је снага музике и одличан избор песама.
Узели сте оно наше и што ваља и што не ваља. Не ваља турбо фолк, али он
је одраз нашег менталитета и у том смислу га треба гледати. А колико је
само леп онај испраћај, онај обичај веридбе. Ви сте повезали обичаје,
музику, карактере, тако да је ово наша фреска, позоришна слика да говори
