Прослава Светог Илије у Будимпешти одржана је 13. августа. Суботњег пријатног поподнева, код бунара се окупила неочекивано велика група верника и пријатеља Срба на кратковечерњем да прославе празник „Илијина вода“. Срби у Будимпешти сваке године обележавају овај празник, који има дугу традицију. Славили су га Срби, који су дошли у овај крај са патријархом Арсенијем III. Чарнојевићем, а такође и пештански Срби, који су још од пре Велике сеобе овде живели и излазили на извор на дан Светог пророка Илије да освете бунар. Богослужење, освећење кољива и воде обавио је протојереј Зоран Остојић. Он је у својој беседи истакао важност овог поштованог празника и између осталог је рекао: „Светог Илију славимо пре свега зато што је он својим животом прославио име Господње. Он је својом љубављу побеђивао сваку страст, јер је љубав та која побеђује сваку страст и одгони од човека свако искушење. Љубав је темељ свих врлина. Човек не може да се назове човеком ако нема врлину љубави. У црквеним песмама љубав називају царицом врлина. У име те љубави и ми смо се данас окупили да узнесемо молитву Господу и да се у тој љубави овде сретнемо и прославимо Светог Илију. Он је такође имао искушења, али је знао на коју страну да се окрене и где да тражи помоћ. А помоћ је увек тражио од Господа, који му је испуњавао молитве. Када Господ види нашу намеру труд, онда и он постаје та делатна љубав у нашим животима. Уздајмо се у милост Божију, у помоћ Божију, да господ Бог да, да се још пуно година срећемо на овом месту, заједно са свим члановима Српске самоуправе VIII кварта, којима желим да се захвалим на њиховом прегалаштву и труду.“
После верског обреда речима добродошлице гостима се обратио Мирко Митар Кркељић, председник Српске самоуправе VIII кварта: „У првом реду бих желео да се захвалим оцу Зорану на свечаној молитви. На данашњи дан обележавамо тридесетједногодишњицу од како се Срби, после једне дуже паузе, сваке године поново окупљају на овом светом месту. За Српску самоуправу VIII кварта ово је веома важан дан. Пре три године славили смо уз присуство пандемије вируса корона, а ове године уз буктање рата у суседној држави. Иде криза за кризом, живимо у време великих промена, у време када ни најосновније ствари више нису сигурне и када постављамо питања: ко смо ми, које су наше вредности. Уз све наше празнике када смо заједно, људи који се воле, који прослављају и радују се једни другима, представљају заједништво и Божија радост. Основне вредности су породица и наша шира породица, а то је српска заједница, са нашом децом, бакама и декама. Ако останемо заједно, онда ћемо се и одржати!“
Затим је гостима пожелео добру забаву уз учеснике богатог културног програма. Изврсна вокална интерпретаторка Лена Ембер, Растко Гергев на хармоници и Тибор Ембер на тарабуци, извели су неколико старих народних песма: „Још не свиће рујна зора“, „Сејдефу мајка буђаше“, „Српкиња је мене мајка родила“, „Иванова корита“, „Пукни зоро“ и „Циганине свирај, свирај“. Фолклораши КУД-а „Табан“ из Будимпеште одиграли су сплет игара из околине Нише, а оркестар „Село“ из Ловре са вокалним извођачем Николом Скорићем, забављао је госте уз популарну народну музику. Прослава је настављена и трајала до вечерњих сати уз пригодно послужење, разговор и дружење, а многи су се ухватили у коло уз свирку ловранског оркестра.
