У суботу, 15. фебруара у Српском позоришту у Мађарској, у организацији Српске самоуправе у Будимпешти и Српског културног клуба у Будимпешти по четрнаести пут одржана је Сретењска академија, којом се обележава Сретење, Дан државности Републике Србије. У препуној позоришној сали свечаости су, поред функционера и представника српских организација у Мађарској, присутвовали амбасадор Репиблике Србије у Мађарској Иван Тодоров, војни изасланик, пуковник Раша Лазовић, Биљана Гутић Бјелица, амбасадаорка БиХ у Будимпешти, Вера Пејић Сутор, председница Српске самоуправе у Мађарској, Игор Рус, потпредседник ССМ-а и Синиша Таталовић, потпредседник Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба. Свечаност је започета химном „Боже правде“ у извођењу Браће Теофиловић. Затим је Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти, одржао свечани говор и између осталог рекао: „На данашњи дан славимо Сретење господње, Дан државности, Дан уставности и Дан војске Србије, односно Светог Трифуна, славског заштитника Српског културног клуба у Будимпешти. Сећамо се избијања Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа, када је почела борба за ослобођење од Турака и када је, на исти дан, 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила Сретењски устав, први Устав Србије, један од најдемократскијих и најлибералнијих Устава тога доба. Сретењски устав је означио и почетак савремене српске државности и овај празник се од 10. јула 2001. године поново слави као Дан државности.“ Рус је истакао да је Сретење господње један од најсвечанијих прозника хришћанства, јер указује на први сусрет спаситеља Исуса Христа са људима. По предању, на Сретење је Богородица први пут довела Исуса Христа у свети храм у Јерусалиму, да га посвети Богу. У храму је Симеон богопримац, старац духовник, преводилац Светог писма, у малом Исусу пропознао спаситеља. Тако је тај сусрет Исуса и праведног старца постао хришћански празник Сретење. У богослужбеном календару цркве од IV века нове ере, овај празник се обележава црвеним словом и увек се слави четрдесети дан Божића. У народу се увек веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће, да облачно време на овај дан предвиђа леп крај зиме, а сунчано време, хладан и ветровит. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће, чији пламен има скривену чаробну моћ и који кућу штити од грома и других несрећа. „И ми, Срби у Мађарској, славимо овај празник. Наша заједница је верна својим обичајима и празницима, како данас, тако и у својој прошлости, на простору бивше Аустроугарске монархије. Срби у Угарској су дали велики допринос у очувању српског идентитета, развоју културе, образовања, науке, стварали своје установе и у оквиру Српске православне цркве и ван ње. На овај дан не обележавамо само контитнуитет државности, већ и потврду темељне основе нашег вековног опредељења за слободу, мир, толеранцију и сарадњу са другим државама и народима“, у свом говору нагласио је Борислав Рус. У првом делу уметничког програма глумци Српског позоришта у Мађарској, Јосо Маториц, Митар Мирко Кркељић, Бранимир Ђорђев и Филип Иланковић извели су рецитал о вожду Карађорђу под називом „Православни витез, бесмтрни Карађорђе Петровић“, а Браћа Теофиловић су се представила својим песмама, које су спона традиције и и модернизма – „Џанум зађе Сунце“ – родољубива песма са Косова, „Горо, ле горо зелена“ – родољубива песма из Источне Србије, „Видова“ – завичајна песма из Западне Србије и „Врбице, врбо зелена“ – ђурђевданска песма са Шар планине. У другом делу програма додељена је Сретењска повеља, коју су установили Самоуправа Срба у Будимпешти, Српски културни клуб у Будимпешти и Српски институт у Будимпешти. Представници ових организација одлучили су да Сретењска повеља за 2020. годину, шеста по реду, припадне др Младени Прелић, вишој научној сарадници и председници научног већа Етнографског института САНУ, задуженој, између осталог, за везе са Мађарском и Србима у овој земљи. Др Прелић је свој магистарски рад посветила проучавању традиционалног живота Срба у Ловри и сачинила веома темељну и свеобухватну монографију која је објављена под називом „Живот Срба у селу Ловри у Мађарској у XX веку. „Др Младена Прелић је наставила своја истраживања у Мађарској и резултат њеног вишегодишњег рада је једна изузетно занимљива књига (њена докторска дисертација), која би требало да биде обавезна лектира за све наше јавне раднике. Објављена је у Београду 2008. године под насловом „(Н) и овде (н) и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века“. Др Младена Прелић слови као један од најбољих експерата за методолошка питања етнолошких истраживања Института, што се очитује и у њеним радовима о Србима у Мађарској. Својим несебичним залагањем, уградила се у темеље Српског института у Будимпешти“, речи су којима је Пера Ластић, директор Српског института предсавио дибитницу Сретењске награде. Руководиоци поменутих институција Борислав Рус, Петар Ластић и Владан Јовановић, секретар Српског културног клуба у Будимпешти, уручили су Сретењску повељу лауреату, др. Младени Прелич, који се захвалила својим сарадницима на указаном признању. У другом делу уметничког програма чланови Српског позоришта у Мађарској одрецитовали су пет песама Васка Попе из циклуса песама о Првом српском устанку. Прослава је завршена љубавним, свадбеним и шаљивим песмама из Србије и Макединије: „Соко ми лети високо“, „Смиљана“, Седна баба да вечера“ и „Калеш бре, Анђо“ у извођењу Браће Теофиловић. Они сусвојом музиком и извиђењем из прошлости у садашњост донели емоцију, љубав, разумевање, а то је нешто што у овим немилосрдним временима свакако недостаје. Владан Јовановић, који овом приликом слави и своју славу, захвалио се гостима и учесницима и позвао госте да остану на прослави. У наставку отац Зоран Остојић је одржао молитву, осветио колач и жито у част славе Светог Трифуна. Гости су се још дуго дружили уз ракију, вино и укусне залогаје српске кухиње, славског колача и кољива. Ова манифестацију је остварена је у сарадњи са Српским институтом, Српским позориштем у Мађарској, Удружењем Српски Форум, Амбасадом Републике Србије у Мађарској и Српским културним и медијским Кфт-ом. Остварењу програма помогле су и српске самоуправе XIV и XIX кварта Будимпеште.
