ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА, ВИДОВДАНСКИ МАРАТОН
Видовдан, највећи српски национални празник, обележава се и као црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. На овај дан присећамо се Косовске битке, 1389. године и атентата у Сарајеву 1914. када је Гаврило Принцип извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. У славу погинулих војника у Косовској бици, на Видовдан се не пева и не весели, него се обилазе гробови ратника из свих балканских ратова. Од пре неколико година Српско позориште у Мађарској на овај дан уприличује рецитаторски „Видовдански маратон“. Глумци путују од места, до места где постоје српске цркве и у портама или у црквама клањају се светим храмовима и косовским јунацима, рецитују народне песме из Косовског циклуса, уз српске црквене и духовне песме у извођењу мушког Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина. Од ове године овај празник се празнује два дана, 27. и 28. јуна. У сарадњи са Културним и медијским центром „Српски венац“, Српско позориште у Мађарској је организовало обележавање Видовдана и у местима на југу Мађарске 27. јуна, а 28. обилази места на дунавској ади Чепелу, Будим и српска места на путу до Сентандреје, где се прослава завршава. Овога пута „Видовдански маратон“ је кренуо из Деске и у порти српске православне цркве Преображења Господњег, традиционално започео песмом „На Косову бојном пољу лежи Милош закопан… онде ће нам стару славу опет вратити Видовдан…“ Ова песма је добро позната Србима из Мађарске, иако је у Србији скоро заборављена. Милан Рус се скупу обратио следећим речима: „Значај Видовдана је све већи и већи. Данас се тачно зна шта је био подвиг и које су последице њихове жртве. Њима можемо захвалити што се на Маргитином острву данас не налазе минарети и што је Париз још увек главни град Француске, а не Европског пашалука. То је огроман подвиг. Видимо да се историја понавља и због тога смо пре две године почели ’Видовдански маратон’, а ове године смо кренули из Деске и сутра стижемо до Сентандреје. Овим дајемо почаст косовским јунацима. Свака им част и вечна им памјат.“ Затим су глумци Милан Рус, Бранимир Ђорђев, Тибор Ембер и Ратко Краљевић, уз музичку пратњу хора, рецитовали песме „Смрт мајке Југовића“, „Косовка девојка“ „Цар Лазар и царица Милица“ и „Пропаст царства српског“. Кристифор Брцан, председник дешчанске Српске самоуправе се у име Дешчана захвалио што је „Видовдански мартон“ дошао и у Деску: „Преци нашег насеља у северном Банату били су досељени граничари и имају удела у ономе што се некада дешавало и што данас имамо.“ Дешчана на прослави није било много, али су госте срдачно дочекали и угостили. Маратон је наставио свој пут за Сириг, где су га у српској цркви посвећеној празнику Рођење Богородице или Малој Госпојини, дочекали чланови српске заједнице овог места у Мађарској, у крајње северном делу Баната, источно од Сегедина. Следеће одредиште је било село Нови Сентиван, такође у близини Сегедина. Велики број верника срдачно је дочекао учеснике Маратона у српској цркви посвећеној Светом Георгију, уживао у програму и угостио их у Парохијском дому. У послеподневним часовима, на свом путешествију, Маратон се зауставио у Сегедину, у српској православној цркви Светог Николе, једној од најстаријих зграда овог града изграђена у барокном стилу. Маратон је стигао на време да заокружи прву Видовданску свечаност у овом храму. После програма, испод спомен плоче Велике сеобе Срба, у знак сећања на пале јунаке положени су венци у име Самоуправе Срба у Мађарској, Српског позоришта у Мађарској и Културног и медијског центра „Српски венац“. Прослава у Сегедину се завршла послужењем и дружењем у просторијама Црквене општине, Српске самоуправе у Сегедину и сегединске Српске заједнице.
После Сегедина пут се наставио за Ходмезевашархељ, град који се налази североисточно од Сегедина. У пешачкој зони налази се Српска православна црква посвећена празнику Рођење Богородице, која је саграђена 1783. године након турско-грчког рата као грчка православна црква. Пре неколико година је потпуно рестаурирана и са својом барокном фасадом обојеном у наранџасто и лепо уређеном окућницом, никако не може остати непримећена. Цркву је отворила Зита Отлокан, православка руског порекла, која води рачуна о цркви и која је учесницима Маратона испричала интерсантан историјат ове чудесне цркве са одличном акустиком. Кор, простор намењен извођачима литургије у овиј цркви није коришћен око 150 година и сада је, на наш празник, „Свети Серафим Саровски“ добио прилику да са њега пева.
Последње одредиште првог дана обележавања Видовдана, био је Чонград, некада Црноград, један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније. Налази се у средишњем делу Панонске низије и познат је као родно место Милоша Црњанског, највећег српског писца ХХ века, романсијера, песника, путописца, драмског писца, истакнуте фигура модернистичке књижевности, која је обележила историјску и књижевну позориницу српског језика. Пред спомен плочом на месту где је некада била његова родна кућа, положен је венац, а Милан Рус, директор Српског позоришта из Мађарске одрецитовао је одломак из Апотеозе Милоша Црњанског. Присетио се и свога оца, Марка Руса, који је био дугогодишњи председник Задужбине Милош Црњански и његове неостварене жеље да се на овом месту одржи спомен вече у част овог истакнутог српског писца. Овога пута хор „Свети Серафим Саровски“ посветио му је староградску песму „А што ти је мила кћери“.
Сутрадан, на Видовдан, Маратон је поновио прошлогодишњу руту. Кренуо је из Ловре, зауставио се у Српском Ковину, Чипу, Бати, на Будимској тврђави, у Калазу и Чобанцу и завршио се у Сентандреји. Маратону су се придружили и наша глумица Зорица Јурковић и београдски глумац Александар Дунић. Учеснике Маратона су у сваком месту срдачно дочекали и угостили, а у Чипу и у Чобанцу окупио се велики број верника.
На Будимској тврђави јереј Никола Почуча одржао је помен страдалницима Косовског боја крај палате коју је цар Сигмунд даровао кнезу Лазару и на којој се налази спомен плоча Деспоту Стефану Лазаревићу. Пера Ластић, директор Српског института, одржао је свечани говор и поред осталог је истакао европске димензије и значај Косовског боја , као и самог култа и легенде. „Сам историјски догађај је био толико присутан у европској свести, да су настала и дела о њему у западној ликовној уметности: један велики гоблен о Косовском боју налази се у једном од француских двораца у долини реке Лоаре, док се сребрна чинија са рељефним приказом кнежеве вечере чува у градском музеју у Шибенику“, рекао је Ластић. Александар Дунић говорио је Беседу Владике Николаја, а после свечаног програма, положени су венци у име Самоуправе Срба у Мађарској, Културног и медијског центра „Српски венац“ и Српских самоуправа I, IX и XIV будимпештанског кварта.
У Сентандреји је одржано опело косовским јунацима код спомен крста цара Лазара. Настављен је Маратон, а у културном програму су, поред глумаца Српског позоришта у Мађарској и зрењанинског хора, учествовали и вокална солисткиња Бранка Башић у пратњи Слободана Вертетића на хармоници, Милеса Стефановић и Даница Петрунчић из Београда, као и београдски оркестар „Рац“. Свечаности су присуствовали Александар Лончаревић, други секретар амбасаде Србије у Мађарској, Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Естер Вираљош, државни секретар у Влади Мађарске, задужена за односе са ЕУ, као и представници српских институција и самоуправа. После церемонијалног и култруног програма, гости су се почастили укусним специјалитетима Српског ресторана „Корнер“ Милета Маргаритовића.
Милан Рус:
„Значај Видовдана је све већи и већи. Данас се тачно зна шта је био подвиг и које су последице њихове жртве. Њима можемо захвалити што се на Маргитином острву данас не налазе минарети и што је Париз још увек главни град Франуске, а не Европског пашалука. То је огроман подвиг. Видимо да се историја понавља и због тога смо пре две године почели ’Видовдански маратон’, а ове године смо кренули из Деске и сутра стижемо до Сентандреје. Овим дајемо почаст косовским јунацима. Свака им част и вечна им памјат.“
Организатори овогодишње прославе Видовдана су Српска самоуправа у Будимпешти, Самоуправа Срба у Мађарској, Српско позориште у Мађарској, Културни и медијски центар „Српски венац“, Српска самоуправа у Сентандреји, Удружење Српски форум, Српски савез-савез Срба, Српски културни клуб у Будимпешти, Српски клуб у Сентандреји, Српски институт,
Спрске мањинске самоуправе I, IX, XIV и XIX кварта Будимпеште, Српска самоуправа Будаерш, у сарадњи са Епархијом Будимском.
Утисци Александра Дунића
„Мени је све ово фасцинантно. Прво, уопште идеја је за сваку похвалу, Српско позориште и „Српски венац“ су то фантастично извели. Сви су били мотивисани да овај дан буде леп и да прослава буде успешна. Било је напорно, данас смо обишли осам места где смо наступили. Али овај празник је велики и заслужује посебан третман. Видовдан је за нас Србе посебан празник. Косовски мит је за нас један културолошки образац у коме живимо, осећај колективитета, осећај заједништва, осећај жртвовања за своје ближње, потреба да се заштити неко невин, да се заштите истина и правда, да се заштити породица. Све ово српски народ треба да негује у свом духу, значи осећај заједништва, солидарности, осећај припадности, блискост. Било ми је драго што сам учествовао у овој прослави, данашњи дан сам доживео као мисионарски, где смо одлазили код људи који су жељни речи, подршке, да их неко посети и да их неко ободри и подсети да нису сами. Мислим да смо све ово данас успели. Пресрећан сам и захвалан што сам био део ове светковине“, за наш лист изјавио је Александар Дунић.
