Видовдански рецитаторски маратон
Учесници: Српски хор “Свети Серафим Саровски” из Зрењанина, пева две песме под називом “Видовдан”, Миодрага Поповића Захара и Саве Вукосављева, Анастасија Карагина са песмом Драгољуба Филиповића, “Косовка девојка”, Александар Дунић рецитује народну епску песму из Косовског циклуса “Смрт Мајке Југовића” и Милан Малбаша, који говори одломак из нове представе Српског позоришта у Мађарској о патријарху Павлу, под називом “Бити човек”. Модератор је Бранимир Ђорђев, а организатори и пратиоци Видовданског маратона су Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској, Катарина Павловић Бачи, културни секретар Културног и медијског центра “Српски венац”, Ноеми Борбељ и Тибор Прагаи.
“Видовдан је празник који симболише српско јунаштво, част, славу, оданост, поштење, љубав према земаљској и небеској домовини. Симбол је духовности и вере. Косовски мит нас је трајно одредио у духовном смислу, одредио је карактерне особине српског народа, као што су заједништво, способност и свест жртвовања појединца зарад виших духовних и националних циљева”, уводне су речи, којима почиње прослава.
Овогодишњи тродневни Видовдански рецитаторски маратон, 26. јуна, кренуо је из Виљања. У најстаријој српској цркви у Барањи из 1773. године, ходочаснике је дочекао деведесетогодишњи Бата Шакић, који већ тринаест година води рачуна о цркви. По завршетку програма, у Дому културе се наставило дружење, уз укусно послужење, које је припремио љубазан домаћин, чика Бата. Затим је следила посета храму Светог великомученика Димитрија у Шиклошу, саграђеном лета Господњег 1806. У Печуј су ходочасници стигли на крај недељне литургије, коју је држао јереј Милан Ерић, уз саслужење протођакона Андраша Штријха. Програм је изведен у цркви, а дружило се, уз кафу и ракију, на пријатној тераси српског печујског храма. Следеће одредиште је био Мохач где је госте сачекала потредседница Српске самоуправе, Зорица Степанов. После програма у цркви посвећеној празнику силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, ни овде није изастало дружење и послужење. У Мохачу се ходачасницима придружио и Пера Ластић, директор Српског института.
У Сечујском храму Преноса моштију Светог оца Николаја, врата је отворила Цвета Вуковић, професор историје, која брине о овом храму и сматра га својом кућом. У присиству двадесетак симпатизера српске духовности и културе, изведен је програм, а затим је Цвета Вуковић, укратко испричала историјат сечујске српске цркве. Последње одредиште првог дана Маратона, била је Баја, где су путнике у српском храму , из 1769. године, дочекали протонамесник Јован Бибић са супругом Љиљаном и председник бајске Српске самоуправе, Марко Чилић. Чланови српског позоришта у Мађарској су положили венац поред споменика Јоакима Вујића, оцу српског театра, а затим су се освежили у просторијама месне парохије.
У прошлом броју писали смо о првом дану Видовданског рецитаторског маратона, традиционалној манифестацији, којом Срби у Мађарској прослављају овај велики српски празник. Од једнодневног, преко дводневног, ове године је ово била тродневна манифестација, чији су организатори Српско позориште у Мађарској, Српски културни и медијски центар „Српски венац“ и Српски институт из Будимпеште.
Да подсетимо читаоце да су првог дана поклоници посетили Барању и свој културни програм извели у Виљању, Шиклошу, Печују, Мохачу, Сечују и Баји.
Другог дана, 27. јуна, ходочасники пут је отпочео у српском храму Преображења Господњег у Дески, где их је са мештанима дочекао месни парох Светомир Миличић. Следио је Сириг и храм Рођења Пресвете Богородице, уз вернике, међу којима су били Зорка и Милан Владисављев, члан Српске самоуправе, а затим суседно место, Нови Сентиван. У цркви Успења Пресвете Богородице, ходочасници су нашли заклон од велике врућине и мештанима приказали свој празнични програм. Дора Крунић Дунаи, председница Српске самоуправе, Милош Путник, теолог и Јелена ??? Веселинов, учитељица у пензији, угостили су путнике у свом Парохијском дому. У Сегединском храму Преноса моштију Светог Оца Николаја, госте је сачекао Миленко Радић, председник Удружења „Сегединска Српска месна заједница“ и Сенад Емра, потпредседник Српске самоуправе у Сегедину. После кратког одмора и окрепљења буреком и кафом, путовање се наставило до следеће одреднице, Вашархеља, где је после културног програма у српском храму Рођења Пресвете Богородице, протонамесник Светомир Миличић почастио уметнике окрепљујућим сладоледом. Последње одредиште другог дана био је Чонград, родно место Милоша Црњанског, где су на месту некадашње родне куће овог исткнутог српског писца, поклоници извели програм и положили венац на спомен плочу.
На сам дан Видовдана, 28. јуна, прослава је почела у Ловри, у порти храма Преноса моштију Светог Николаја. Поред мештана, прослави је присуствовао и Љубомир Алексов, представник Срба у Мађарском парламенту, Јелена Вукајловић, председница Српске самоуправе у Ловри, као и ђаци, учесници овогодишњег Летњег кампа „Очување старих заната“ са својим учитељицама. После Ловре, станица је био манастир у Српском Ковину, где нас је сачекала мештанка Ката Вег и гостима отворила недавно отворени музеј. У Чипу, у храму Светог краља Стефана Дечанског, поклонике је дочекало много деце и многобројни верници. После програма поздравне речи је изговорио истакнути активиста Петар Остојић. Караван је затим скелом прешао Дунав и стигао у Бату, где их је код храма Рођења Пресвете Богородице, сачекао и угостио месни парох, протојереј Павле Каплан. Као и сваке године, прослава је настављена на Будимској тврђави, испред некадашње куће кнеза Лазара. После опела, који су одржали игуман Јустин Стојановић из Епархије темишварске и културног програма, Пера Ластић, директор Српског института одржао је говор, а чланови Српског позоришта у Мађарској, „Српског Венца“, Српске самоуправе у Будимпешти, Српског института и Српских самоуправа 1. и 7. кварта, положили су венце поред спомен плоче. Претпослења станица је био Чобанац, где је госте сачекао јереј Љубисав Милисавић, председница Српске самоуправе у Чобанцу, Жужа Башић и потпредседник Ђурица Липтак. После програма и послужења, поклоници су стигли на последње одредиште, у Сентандреју, где је прослава одржана на Лазаревом тргу, испред споменика Кнезу Лазару. Пред многобројним гостима који су присуствовали свечаности, опело је одржао протојереј-ставрофор Војислав Галић, уз појање ђакона Стефана Милисавића и Српског хора „Свети Серафим Сваровски“.