У просторијама Културног и медијског центра „Српски венац“, публици је представљена збирка песма „0112“, младе песникиње из Будимпеште Јоване Вечић. Она се писањем поезије бави још од детињства. Већ неколико година ради као професор историје у Српском образовном центру „Никола Тесла“ у Будимпешти, али љубав према поезији није престала. Недавно је свој досадашњи стваралачки опус заокружила збирком песама у издању КМЦ „Српски венац“. На промоцији књиге су се, уз ауторку, на сцени појавили и Невена Богићевић, како би прочитала рецензију чији је аутор и Мирко Митар Кркељић, у улози модератора. У току вечери, бројна публика је имала прилику да погледа и изложбу ликовних радова Наде Краус, каја је илустровала збирку песама „0112“
Промовисана књига Јоване Вечић
Песме које су представиле саме себе
Јована Вечић се писањем поезије бави још од детињства. Већ неколико година
ради као професор историје, али њена љубав према поезији није престала.
Недавно је свој досадашњи стваралачки опус заокружила збирком песама,
обjављеној у издању КМЦ-а „Српски венац”, у Будимпешти.
У просторијама Српског културног и медијског центра „Српски венац”,
представљена је збирка песама „0112”, младе песникиње Јоване Вечић, професорке
историје у Српском образовном центру „Никола Тесла”, у Будимпешти. На промoцији
је учествовала и Невена Богићевић, професорка српског језика и књижевности, која је
написала рецензију за ову збирку песама и овом приликом прочитала своје стручно
мишљење. Са њима је такође био и Митар Кркељић, у улози домаћина и модератора.
У име организатора, присутне је поздравила Зорица Јурковић Ембер, директорка
Културног и медијског центра „Српски венац”, која је том приликом подсетила на
задатке и циљеве ове институције. Поред очувања традиције и богатог наслеђа,
запослени у њој настоје да буду иницијатори нових културних садржаја и да у све то, у
што већем броју, укључе и младе уметнике.
– Мислим да је сам овај пројекат – издавање збирке и вечерашњи програм, већ
остварио те наше циљеве – рекла је Јурковићева и позвала присутне да по завршетку
програма погледају изложбу цртежа младе уметнице Наде Краус.
Невена Богићевић је обраћање присутнима започела читањем своје рецензије књиге
„0112”:
– С једне стране глас песникиње проговара из две културе и два различита језичка
система, а са друге стране илустрације, које су дело Наде Краус употпуњују уметнички
доживљај. Реч је о постмодернистичком делу које прати дух времена и брз, често
несагледив темпо живота, који свакодневно покушавамо да обуздамо и умиримо. Пред
читаоцем се нижу песничке слике, које су често у вези са свакодневицом – нагласила је
Невена Богићевић и наставила:
– Збирка „0112” отвара низ питања, а тражење одговора остаје на нама, као
радозналим читаоцима који треба да буду неспутани у давању својих значења, јер на
крају књижевност то и треба да постигне – апсолутну слободу – завршила је она своје
излагање.
У наставку, ауторка објављених песама је представила себе и своју збирку коју је
посветила својој мајци, започевши песмом „Фибоначијев низ”, и објаснила да је та
песма од посебног значаја за целу књигу, тачније и сам њен наслов, јер овај низ и
започиње бројем 0112. За њу је, како сама каже, Фибоначијев низ бескрајно
понављање. Понављање онога што смо наследили, научили, понављање урођеног. Оно
што ауторку посебно занима је да ли ми можемо да прекинемо то понављање и оно
што је генерацијски урођено у нама.
Причала је Јована о заједничком раду ових неколико младих уметника на збирци,
бирању наслова, настајању песама, од којих је неке писала на мађарском, а неке на
српском језику, па их након тога преводила и брусила.
С обзиром да су се, по речима модератора Митра Мирка Кркељића, договорили да
ово не буде уобичајено књижевно вече, тако су га и реализовали. Песме су у току
вечери представљале саме себе. Опет, договором, унапред су одабрали две песме из
ове збирке, па су се сложили да те песме садрже аспекте и виђења три душе: жене,
мајке и ћерке. Због тога су Јована, Невена и Митар кроз модел психодраме поделили
улоге, па у складу са улогама на сцени спонтано креирали дијалог између мајке, ћерке
и жене, и публици пренели страхове, надања и размишљања сваке од њих.
Ово је било и вече асоцијација и интеракције, у којем је и публика била укључена у
игру. У току вечери, прочитано је неколико песама из ове збирке: Прича мајке и ћерке,
То до лист, Други дан Ускрса, Уместо мене, Земља кокосових палми и др.
– Они који ме познају у стварности, знају да нисам увек најнежнија особа, већ
понекад одлучна и оштра, а сада схватам да све оно што у свакодневици не могу да
испољим из страха или неких других разлога, све то је сада испољено у овој збирци –
закључила је Јована на крају вечери, док је добијала бројне позитивне коментаре и
похвале након прочитаних песама.
Издавање књиге „0112” финансирао је Културни и медијски центар „Српски венац”, а
Зоран Меселџија je технички уредио збирку.
Драгана Меселџија
НАДА КРАУС О СВОЈИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА
С обзиром да је ово било једно мултиуметничко вече, модератор Митар Кркељић је
позвао присутне да погледају радове Наде Краус, младе уметнице из Ловре, која је
илустровала збирку „0112, али су се на зидовима нашла и нека друга њена уметничка
дела. О сарадњи са ауторком збирке „0112”, Нада Краус каже:
– Јована и ја смо оствариле спонтану и лепу сарадњу. Разумеле смо се без речи.
Ентузијазам који је Јована показала према мојим илустрацијама подстицао ме је и
инспирисао. Наш заједнички рад нисам доживљавала као посао или обавезу. Наиме,
ово је био потпуно другачији задатак од оног на факултету. Радујем се што сам
учествовала у стварању ове посебне збирке.
Кркељић је о младој илустраторки рекао:
– Нада Краус потиче из српско-мађарске породице. Кроз живот је прати
двојезичност и мешање култура. Ова двојност се осликава у њеним делима. Воли да
ствара разноврсне илустрације, да експериментише разним техникама, а интересује је и
цртање линеарном техником. Као и у збирци, и на сликама преовладавају
несвакидашња решења свакодневице, на којим можемо видети живот просечног
студента и сви можемо да се поистоветимо са осликаним осећањима. Понедељак
почиње енергично, док остали дани недеље постају све хаотичнији због обавеза и рада.
Викенд представља катарзу седмице, легуру забаве и одмора. Излаз из овога
представљају факултетски пројекти инспирисани 70-им годинама.
Издавање књиге потпомогла је Фондација „Бетлен Габор“.
